Ima li problema u komunikaciji? Ako ste se ikada zapitali da li vi jedini ne razumete šta vaše dete želi da vam kaže, ne brinite, niste jedini. Sa istim problemom suočava se gotovo svaki drugi roditelj školske dece u Srbiji. Između 30 i 50 odsto dece školskog uzrasta ima problema u komunikaciji. A taj broj je iz godine u godinu sve veći
Rečenice koje deca izgovaraju često nemaju ni glavu ni rep, Deca sve češće pričaju kao da pišu SMS. Misli su im konfuzne i nedorečene. Ne umeju da objasne i neke najjednostavnije pojmove i pojave.
Rečnik im je istovremeno pun stranih reči koje često nepravilno koriste. A njih čuli na televiziji i na internetu u igricama i video klipovima.
Pa tako dijalog u kojem dete pokušava roditelju da objasni svrhu igrice koju igra izgleda, otprilike, ovako:
Dete: Ovde biram karaktere…
Deca sa komunikacionim problemima često dobiju etiketu da su lenja ili tvrdoglava. A problem je mnogo dublji
Roditelj: Misliš likove?
D: Mi to zovemo kakateri. Evo, vidiš kol’ko ima helta…
R: Šta je helt?
D: Ne’am pojma, život, tako nešto… E, a vidiš mu demidž?
R: A šta je demidž?
D: Pa, kao, snaga, valjda… Nebitno, a ’el vidiš kako roka ovaj gan…
I razgovor bi tako tekao u nedogled, osnosno dok roditelj ima strpljenja da sluša.
Novo vreme, novi problemi
Novo vreme donelo je, tako, i nove probleme za logopede. Više nije samo pitanje da li dete zna pravilno da izgovori glasove r, č, ć, đ, ž, š… Na to upozorava i dr Mirjana Sovilj, direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
“Problem je u neizgrađenom govoru i jeziku. Deca imaju problem u komunikaciji. A to dalje vodi ka drugim problemima, utiče na ponašanje, na učenje. Dete se teže koncentriše, pa mu je potrebno mnogo više vremena da savlada neko gradivo”, upozorava dr Sovilj.
Deca sa komunikacionim problemima često dobiju etiketu da su lenja ili tvrdoglava. A problem je mnogo dublji.
Srpski jezik je pun sufiksa i prefiksa, koji su sastavni delovi reči. Deca ih ne prepoznaju, jer imaju problem u razvoju auditorne percepcije. Jedna je stvar šta oni čuju, a druga šta razumeju i prihvataju
Zbog toga što ne umeju da se izjasne rečima, deca počinju da „govore“ rukama, nogama… A ako ih niko ne razume, počinju da se osećaju neshvaćenim. To može da izazove i određeni stepen agresije. A u tome veliku ulogu ima i činjenica da su deca danas od malih nogu suviše izložena modernim sredstvima poput tableta i pametnih telefona.
“Ne znaju da drže olovku, ali im palčevi i kažiprsti ‘lete’ po telefonima i tabletima”, dodaje dr Sovilj.
“Srpski jezik je pun sufiksa i prefiksa, koji su sastavni delovi reči. Deca ih ne prepoznaju, jer imaju problem u razvoju auditorne percepcije. Jedna je stvar šta oni čuju, a druga šta razumeju i prihvataju”, objašnjava dr Sovilj.
Rešenje problema, kao i obično, leži pre svega u kući. Prva opcija je da roditelji pre svega razgovaraju sa svojom decom. Nekada jeste lakše detetu uključiti televizor da gleda crtane filmove ili mu u ruke staviti mobilni telefon ili tablet da igra igrice.
Kako do rešenja
U slučajevima kada to nije dovoljno, i ako to već niste uradili na vreme, treba potražiti stručnu pomoć. Neke škole već u svom kolektivu imaju logopede. Oni bi već i sami, uz pomoć i na sugestiju nastavnika, trebalo da uoče da li dete ima određene poteškoće u komunkaciji.
Druga opcija je da se sa detetom obratite razvojnom savetovalištu koje postoji u svakom Domu zdravlja. Tu su, naravno i stručnjaci Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, kao i brojni privatni logopedi, ako vam to finansije dozvoljavaju.
Dodaj Komentar