NASILNICI U ŠKOLAMA NE MIRUJU – ALEKSIN ZAKON JOS NA ČEKANJU

Godinu dana prošlo je od kada je u februaru 2016. godine Skupštini Srbije dostavljena inicijativa za donošenje „Aleksinog zakona“, ali odgovora države nema. Ne nazire ni dan kada će biti doneti zakoni koji bi trebalo da ojačaju borbu protiv nasilja u školama.

Parlamentarni odbor za prava deteta prosledio je tada inicijative na adrese tri ministarstva u Vladi Srbije:

• Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;
• Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja;
• Ministarstvu za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu i
• Ombudsmanu.

Odgovor koji je stigao iz Ministarstva prosvete i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja se svodi na to šta su ova ministarstva već uradila na polju suzbijanja vršnjačkog nasilja i zašto neke stvari koje predviđa inicijativa ne mogu i ne treba da budu sprovedene.

Ministarstvo prosvete je bilo oštro, iznoseći zamerku na, praktično, svaki deo inicijative. Oni, naime, ne vide potrebu za ustanovljavanjem nezavisnog organa čija bi isključiva dužnost bila prevencijа i borbа protiv vršnjačkog nasilja, jer je januara 2014. godine osnovan “Savet za prava deteta” kao nezavisno telo, čiji je zadatak „da obezbedi prava što obuhvata i pravo na bezbednost i zaštitu od nasilja“. Nisu bili impresionirani ni idejom formiranja posebnog tela u svakoj školi koje bi se bavilo isključivo prevencijom vršnjačkog nasilja, jer, kako kažu, još od 2010. godine postoji obavezujući Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje.

Uvođenje suspenzija učenika kao vaspitno-disciplinske kazne za Ministarstvo nije prihvatljivo, jer bi bilo u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta, Ustavom Republike Srbije i Zakonom o osnovama sitema obrazovanja i vaspitanja. U Ministarsvu ne vide razloge ni za pooštravanje odgovornosti direktora ako ne reaguje na vršnjačko nasilje, jer, kako navode, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja već propisuje da bez posla ostaje svako ko ne reaguje u datom slučaju – bilo da je reč o direktoru, nastavniku ili nekom drugom.

U Ministarstvu rada ističu da je inicijativa u osnovi prihvatljiva. Podsećaju i da je urađen Nacrt zakona o zaštitniku prava deteta. Problem je, međutim, u tome, što taj dokument još od 20. maja 2015. godine čeka u Vladi Srbije kako bi iz nacrta „prerastao“ u predlog koji bi bio upućen na usvajanje Skupštini Srbije. (Reč je, inače, o tekstu koji je urađen još 2008. godine, ali je dorađen 2015. godine. Ovaj nacrt, dakle, već devet godina stoji u nekoj fijoci, baš kao što od 2011. godine negde „skuplja prašinu“ i Nacrt zakona o pravima deteta).

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave nisu odgovorili ni slova.

Ovi odgovori stigli su Odboru za prava deteta do 20. jula 2016. godine. Dva meseca kasnije, 16. septembra, ministar Mladen Šarčević sastao se sa Bojanom i Draganom, roditeljima nastradalog Alekse Jankovića. Tada je obećao da će „u potragu za sistemskim rešenjem i zakonskim okvirom koji se tiče vršnjačkog nasilja Ministarstvo uključiti sve zainteresovane strane“.

A šta se desilo samo u tih godinu dana, koliko su ovi akti na čekanju:

• Mart 2016. – Učenika šestog rareda OŠ „Branko Radičević“ iz Novog Sada trojica vršnjaka su tukla kaišem, palili ga upaljačem, gnječili mu prste, terali ga da pije urin i sve to objavljivali su na Jutjubu..
• Mart 2016. – Otac jednog prvaka u OŠ „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu optužio je školu da zataškava slučaj nasilja koje je njegov sin trpeo od dve godine starijeg dečaka.
• Septembar 2016. – Devojčica (13) iz Šapca preko Jutjuba pretila smrću drugaricama iz škole.
• Novembar 2016. – Dečak je gurnuo petoro svojih vršnjaka niz stepenice u OŠ „22. oktobar“ u Surčinu. Dvoje dece je povređeno.
• Decembar 2016. – Desetogodišnjeg dečaka sa posebnim potrebama pretukao je dve godine stariji učenik u OŠ „Takovski ustanak“ u Gornjim Banjanima kod Gornjeg Milanovca.
• Decembar 2016. – U zaječarskoj OŠ „Ljubica Nešić“ trojica dečaka su zaključala devojčicu u toalet, skinuli je golu i dodirivali je.
• Januar 2017. – Majka 10-godišnjeg dečaka iz Valjeva opisala je kako već godinu i po dana niko ne reaguje na nasilje koje doživljava njen sin u OŠ „Milovan Glišić“.

Primera, na žalost, ima još…

Sve u svemu, izgleda da su male šanse da se čitav set novih i izmena postojećih zakona, zajednički nazvanih „Nacrt Aleksinog zakona“, usvoji u skoriје vreme. A potrebno je, naime, uraditi sledeće:

• Doneti zakon o zaštitniku prava deteta,
• Izmeniti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i
• Izmeniti Zakon o lokalnim samoupravama.

Koliko je javnosti poznato, jedino se radi na nacrtu novog zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji predviđa čak i novčanе kazne za roditelje dece koja maltretiraju, fizički i psihički, svoje vršnjake u školi. Kazne bi se, kako se može pročitati u štampi, kretale od 30.000 do 100.000 dinara. Nacrt zakona predviđa, istovremeno i oštrije kazne za profesore, razredne starešine i direktore koji će lakše, bilo privremeno, bilo trajno, da ostaju bez licence, ukoliko ne preduzmu ništa da nasilje spreče.

Pitanje je, naravno, da li su novčane kazne dovoljne da spreče vršnjačko nasilje.  A tu je i ono osnovno pitanje – da li će i kako zakon da bude primenjen, odnosno da li će neko da odgovara ako to ne bude slučaj.

Nasilje u školi je i do sada bilo zabranjeno. Postoje protokoli koji predviđaju kako preduprediti nasilje (vise o tome na http://mojranac.rs/prijava-nasilja/ i kako postupati ako do njega dođe, pa se ipak dogodilo da niko ne reaguje na višemsečno maltretiiranje malog Alekse.

Sta se dešava sa inicijativom Škola bez nasilja? Da li se sve svodi na davanje diploma i lepljenje plakata.

Pratite nas…