“Maloletnici ukrali dva auta, pa ih zapalili”, “Maloletnici dilovali drogu”, “Maloletnici pretukli beskućnika”, “Maloletnici prebili profesora iz zabave”. Ovo su samo neki od brojnih novinskih naslova zbog kojih se zapitamo kakva sutrašnjica čeka našu decu i nas u društvu u kome su ovakvi događaji sve učestaliji.
Međutim, sudeći po tome da je, kako saopštavaju iz Udruženja građana „IAN Međunarodna mreža pomoći“, jedini beogradski Dnevni boravak za decu i mlade s problemima u ponašanju pred zatvaranjem, izgleda da ovakvi tekstovi, kao i alarmantni podaci iz međunarodnih istraživanja ne zabrinjavaju nadležne gradske i republičke institucije. Koji god razlog bio, Dnevni boravak ugasiće se krajem aprila ukoliko do tada ne bude nađeno makar privremeno rešenje za nastavak funkcionisanja ove izuzetno važne usluge.
Dnevni boravak deo je udruženja građana IAN koje je 2012. započelo intenzivan rad s decom i mladima s problemima u ponašanju uzrasta od 7 do 22 godine, kao i članovima njihovih porodica. Kroz sveobuhvatan program radi se na sprečavanju napredovanja ozbilјnijih oblika problema u ponašanju i dalјeg vršenja krivičnih dela kod maloletnih počinilaca.
Prema saopštenju IAN do sada je više od 500 dece i članova njihovih porodica učestvovalo u pažljivo odabranim i strukturisanim aktivnostima. S njima su svakodnevno, intenzivno i srcem radili savetnici, specijalni pedagozi i psiholozi, učili ih različitim veštinama, životnim i profesionalnim, razvijali toleranciju, pozitivan stav prema radu, učenju i kulturi.
Rezultati ovako posvećenog rada su veoma vidljivi i opipljivi jer je više od 90 odsto dece upućene u Dnevni boaravak doživelo pozitivnu transformaciju. Oni su izmenili svoje obrasce ponašanja, izgradili pozitivne stavove prema obrazovanju i radu i postali uzorni članovi društva.
O tome svedoči i priča majke maloletne Svetlane, koja je na konferenciji za novinare u četvrtak 15. marta opisala kroz šta je prolazila njena porodica.
– Nisam mogla da obuzdam svoju ćerku. Bežala je od kuće, bila je agresivna, razdražljiva i upala je u loše društvo. Sada, od maloletnika na pogrešnom putu, ona je postala uspešna maturantkinja – rekla je ona.
– Do srednje škole moja ćerka bila je odličan učenik, sportistkinja, međutim njeno ponašanje i psihičko stanje se znatno promenilo s polaskom u srednju školu. Najpre smo se obratili Institutu za mentalno zdravlje, ali tamo nisu ozbiljno shvatili naš problem. Sa njom nisam mogla da razgovaram, bila je agresivna. Onda je jednog dana pobegla od kuće. Kada sam je zvala na telefon ili se nije javljala, ili je pretila samoubistvom. Potom ju je Centar za socijalni rad uputio u “Vasu Stajić” gde je provela dva meseca. Po izlasku situacija se nastavlja i ona je sve gore. Nakon toga došli smo u IAN i tamo smo prvi put zaista osetili podršku – priča Svetlanina majka.
Svetlana je podršku IAN prihvatila oberučke, postali su, kaže, jedini autoritet koji ju je uvek vraćao na pravi put kada bi posustala.
– Danonoćna podrška, u učenju, u podizanju energije i raspoloženja, u motivaciji bila nam je veoma korisna. Čak i kada nismo bili u boravku značila nam je telefonska podrška, jer su mi objasnili kako da razgovaram sa Svetlanom, a njoj su pruužali razumevanje i savete. Zahvaljujuči njima moja ćerka je i mene počela da poštuje i prihvata kao autoritet. Nakon dve godine uspešno se vratila na pravi put. Ona se sada smeje, razgovara, bavi sportom i ima životne ciljeve i psihički je stabilna – priča ona.
Da Dnevni bravak zaista ima efekte prepoznali su i Centar za socijalni rad i Odeljenje za maloletnike Višeg suda u Beogradu koji su u ovu instituciju i uputili više od 80 odsto dece koja su od 2012. prošla kroz nju.
Rad beogradskog Dnevnog boravka za decu i mlade s problemima u ponašanju finansirao se gotovo isključivo projektno, i to pre svega zahvaljujući stranim donatorima kao što su nemačka organizacija SHL, Evropska unija i UNICEF.
Od 2014. boravak je ispunio standarde koje propisuje država i postao socijalna usluga licencirana od strane Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja (IAN je prva organizacija civilnog društva u Srbiji koja je dobila ovu licencu). Iako smo de facto deo sistema jer nam četiri petine korisnika upute gradske i republičke institucije, ni Grad Beograd ni Vlada Srbije do sada nisu izrazili spremnost da se naša usluga makar delom finansira iz njihovog budžeta, osim jednog manjeg projekta u kojem smo imali podršku grada na šest meseci. Inače, Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa pluralitet i jednakost pružalaca socijalnih usluga, pa su na ovaj način udruženja građana zasigurno diskriminisana. Podsećamo da je naš boravak jedini ove vrste u Beogradu.
Ako želimo zdravije, srećnije i podsticajnije društvo, stav prema preventivnim programima kao i svim uspešnim modelima tretmana za decu s problemima u ponašanju u zajednici mora biti drugačiji. Ukoliko se na vreme uoči problem ili potencijalni rizik i dete se uključi u program koji će delovati korektivno, ali i podržavajuće, deca se uspešno vraćaju na pravi put, a društvo dobija zrele mlade ljude koji slede sistem pozitivnih vrednosti. U suprotnom svakog dana možemo očekivati još jedan od onih naslova u novinama. Zabrinuti?
Dodaj Komentar