Tokom svog prvog obraćanja javnosti u svojstvu ministra kulture nove italijanske koalicione vlade, član populističkog Pokreta pet zvezda Roberto Bonasoli najavio je ukidanje bonusa od pet stotina evra, koji su prethodnih godina svi mladi Italijani dobijali od države kao svojevrsni rođendanski poklon za punoletstvo. Reč je o elektronskom vaučeru koji svaki tamošnji osamnaestogodišnjak može da potroši na kupovinu knjiga i kompakt-diskova, odlazak u pozorište, operu, bioskop, ili na koncert klasične muzike.
Novoizabrani ministar želi da dve stotine miliona evra koji su u državnom budžetu namenjeni ovogodišnjem “bonusu za kulturu” potroši na, po njemu, pametnije stvari. “Neka mladi svoju glad za kulturom zadovolje tako što će se odreći kupovine novih patika”, rekao je Bonasoli i tako nas podsetio na navodne reči Marije Antoanete, koja je gladnim Francuzima poručila da, ako nemaju hleba, treba da jedu kolače. Ali, dok autentičnost ovih potonjih reči francuske kraljice nikada nije potvrđena, Bonasoli ne samo da je mladim Italijanima preporučio da u knjižare i pozorišta odlaze bosonogi, već ih je optužio da su tokom kulturnih događaja kojima su prisustvovali državni novac trošili na konzumiranje alkohola!
Kompromitovani Odisej i kompromitovano znanje
I dok je masovnim potpisivanjem peticije kojom se od ministra zahteva da odustane od ukidanja “bonusa za kulturu” italijanska javnost zdušno stala u odbranu prava mladih na obrazovanje, mi smo osuli drvlje i kamenje na naše osmake, koji prilikom polaganja male mature mahom nisu umeli da kažu šta znači reč kompromitovati, niti da na slici prepoznaju Dositeja Obradovića.
Iz onoga što se ovih dana moglo pročitati i videti u domaćim medijima i na društvenim mrežama, ispada kako su se “mali” maturanti domaćoj javnosti više zamerili čak i od nemačkog fudbalskog sudije Feliksa Briha, koji je na transparentno pristrasan način delio pravdu na fudbalskoj utakmici između reprezentacija Srbije i Švajcarske. Cela jedna generacija mladih ljudi izložena je salvama uvreda i podvrgnuta žestokom podsmehu i čini se da ovde nikoga ne bi iznenadilo potpisivanje peticije kojom bi, recimo, od nadležnih bilo zahtevano da ove godine niko ne bude upisan u srednju školu, već da svi osmaci ponavljaju razred dok ne nauče značenje pojedinih stranih reči i izraza i kako je izgledao veliki srpski prosvetitelj!
Matura i fudbal
A ako nam je Brihovo očekivano pristrasno suđenje dobro došlo u traženju izgovora za još jedan teški poraz naših fudbalera, najnovije ispitno posrtanje naših đaka još jednom nije pokrenulo iole ozbiljniju i argumentovanu raspravu o tome ko je zaista odgovoran za ovakvo kompromitovanje Dositeja.
Jer, kao što sudija Brih nije naložio našim fudbalerima da se odmah po postignutom golu opredele za odbranu svoga gola, tako osmaci nisu mogli da znaju odgovor na pitanja koja im do završnog ispita niko nikada nije ni postavio. Tu negde je i suštinska razlika između naših reprezentativaca i naših osmaka, jer su za postignute rezultate na Svetskom prvenstvu odgovorni isključivo fudbaleri, dok bi za učinak đaka na maloj maturi i svim drugim sličnim ispitima trebalo da bude odgovoran obrazovni sistem, ili, još tačnije, državni aparat koji je taj sistem osmislio i koji ga sprovodi u delo.
I dok je fudbalska igra “najvažnija sporedna stvar na svetu”, obrazovanje i obrazovni sistem u jednoj zemlji nikako ne bi smeli da budu sporedni, a još manje nalik igri, već bi trebalo da počivaju na čvrstim osnovama, za čije bi postavljanje morale da odgovaraju najznačajnije kulturne i naučne institucije. Rezultati ovogodišnje male mature u Srbiji upravo ukazuju na sve lošije stanje temelja našeg obrazovnog sistema i ne kompromituju one koji nisu umeli da prepoznaju lik Dositeja Obradovića, nego celokupni obrazovni sistem koji đacima za osam godina školovanja nije uspeo da prikaže pisca “Života i priključenija” tako da oni za ceo život zapamte ne samo njegov lik, nego i sve ono što je učinio za srpsku kulturu, koje bez njega, u ovom obliku, danas ne bi ni bilo!
Odnos države prema duhu naroda
Jer, obrni-okreni, suština problema proisteklih iz fudbalske utakmice i priključenija Srbija – Švajcarska i pogrešnih odgovora đaka na maloj maturi ne leži i u našem odnosu prema kulturi, već u odnosu države prema nama. A ako se tok jedne utakmice najbolje može izraziti njenim krajnjim rezultatom, onda se odnos države prema duhovnim potrebama sopstvenog naroda najbolje ilustruje visinom budžeta za kulturu.
I kao što znamo da su visoki državni zvaničnici našim fudbalerima obećali nagradu od deset miliona evra ako kojim slučajem postanu prvaci sveta, znamo i da iznos sredstava namenjenih kulturi već dugo ne prelazi jedan posto od ukupnog godišnjeg državnog budžeta. Ali, ako ipak možemo da pretpostavimo da Srbija ovoga leta neće postati prvak sveta u fudbalu, čini se da još uvek nismo u stanju da u potpunosti sagledamo svu štetu koju sami sebi nanosimo toliko štedeći na kulturi. A da bi se opravdalo ovo permanentno insistiranje na uskraćivanju sredstava neophodnih za nesmetan rad kulturnih institucija i funkcionisanje kulturne scene, sve češće i glasnije se kompromituju upravo oni koji su tu kulturu i stvarali.
I zato nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako za glavnog krivca za sramotu na maloj maturi rijalitizovano javno mnjenje ne proglasi upravo sirotog Dositeja, baš kao što je sudija Brih nedozvoljeni start dvojice fudbalera Švajcarske u njihovom kaznenom prostoru nad našim Mitrovićem okarakterisao kao faul u napadu.
U trenutku kada nastaje ovaj tekst još se ne zna kako će se završiti naša utakmica sa Brazilom, ali se zna da su od sinoć ponovo otvorena vrata Narodnog muzeja. I zato, hajde da se nadamo kako će nam i ovaj događaj pomoći da naposletku kompromitujemo samo kompromitovanje i one koji ga proizvode.
Poslednja vest iz Italije glasi da je ministar kulture, nakon silnog pritiska tamošnje javnosti, ipak odustao od namere da ukine “kulturni bonus”.
Izvor Večernje novosti / Vule Žurić
Dodaj Komentar