Srbija nije ostvarila nikakav napredak u poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Posebno je zabrinjavajuće kršenje prava dece koja imaju smetnje u razvoju, a koja su smeštena u rezidencijalnim ustanovama.
Ovo su neki od zaključaka izveštaja Evropske unije o osnovnim pravima OSI. Izveštaj je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S).
Oko 60 odsto dece koja imaju smetnje u razvoju smeštene u rezidencijalnim ustanovama isključeno je iz sistema obrazovanja. To tvrdi Maša Pavlović iz Inicijative. Ustanove se često pravdaju nedostatkom sredstava, zbog čega ne mogu da organizuju pratioce i prevoz za decu do škola, te nedovoljnim brojem nastavnika.
Smetnje u razvoju, problem za školu
– Problemi su, međutim, mnogo dublji. Čvrsto je ukorenjen medicinski model u pristupu ovoj deci, gde se ne posmatraju njihove potrebe. Postoje i organizacione barijere gde se ne obezbeđuje podrška detetu, niti saradnja među ključnim akterima odgovornim za detetov razvoj – istakla je Pavlović.
Slično stanje je utvrđeno i tokom istraživanja 2016. godine. Tada je registrovano da oko 65 posto dece koja imaju smetnje u razvoju iz četiri rezidencijalne ustanove, koliko je ispitivano, nije uključeno u obrazovanje. Ona koja jesu bila uključena, pohađaju isključivo specijalne škole. Specifičnost je, napominje Pavlović, da postoji velika različitost između samih institucija. U jednoj ustanovi je 80 posto dece pohađalo školu, u drugoj je procenat znatno manji. U trećoj, pak, deca uopšte nisu u obrazovnom sistemu.
Tortura
Deo izveštaja, i to onaj koji je posvećen torturi u institucijama, bavi se deinstitucionalizacijom dece koja imaju smetnje u razvoju. Napominje se da u ovom pogledu nije postignut nikakav napredak. Oko 80 posto korisnika rezidencijalnih ustanova čine deca. Ona često dele prostor sa odraslima, jer se prevazilaze kapaciteti i ne poštuju standardi.
– Ne postoji posvećenost procesu deinstitucionalizacije. Nema strategija i akcionih planova, niti volja da se započeti posao nastavi. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom daje smernice i preduslove za ostvarenje procesa. To podrazumeva razvoj i uspostavljanje adekvatnih servisa podrške, kao i prevenciju institucionalizacije. Međutim, to se ne može sprovesti bez strategije i plana – zaključuje Pavlović.
Da je neophodna posebna strategija za deinstitucionalizaciju, pored Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ukazuje i Lazar Stefanović iz Inicijative.
– Institucija ne može da pruži detetu okolinu koja mu je potrebna za razvoj. Ona uskraćuje privatnost, koja se u instituciji svodi na jedan krevet, a nekada čak ni to. Institucija ovog tipa je sama po sebi nehuman ambijent – ističe Stefanović.
Akcioni plan
On dodaje da je u Akcionom planu za Poglavlje 23 definisana potreba i određen je cilj da se radi u smeru deinstitucionalizacije. Posebno je naglašeno razvijanje usluga u zajednici i povećanje kapaciteta pružalaca usluga.
– Raditi u suprotnosti sa ovim planom, a radi se, znači udaljavati se od ispunjenja obaveza prema EU – napominje Stefanović. Inercija i nemar države prema obrazovanju ove dece nastavlja se i u periodu kada treba da osnuju radni odnos, jer im se neretko oduzimaju poslovne sposobnosti.
– Bez poslovne sposobnosti ne možete ostvariti osnovni nivo prava. Ali ove osobe su lišene poslovne sposobnosti. Problem je što se kod nas mentalni kapacitet poistovećuje sa poslovnom sposobnošću. Komitet za prava OSI je izričit u tome da se ova dva koncepta ne smeju povezivati. Oni su potpuno različiti. Oduzimanje poslovne sposobnosti je pravni koncept. On ne uzima u obzir ni vrednost, ni dostojanstvo osobe i svakako odražava paternalistički karakter našeg društva generalno – navodi Stefanović.
On dodaje da je neophodno sistemski urediti načine podrške u odlučivanju i obavljanju funkcije osobe, a ne uskraćivati joj osnovna prava.
Milan Marković, šef tima UN za ljudska prava u Srbiji, podseća da izveštaj EK o napretku Srbije u procesu pridruživanja nikad ne propušta osobe sa invaliditetom, koje shvata kao najugroženiju kategoriju, pored romske populacije i LGBT.
– U tim izveštajima se prilično tačno prepoznaje koje su ključne tačke. To su uglavnom pristup zapošljavanju, pristup obrazovanju, poslovna sposobnost i institucije – ističe Marković. On izražava nadu da će Srbija uskoro ustanoviti nacionalnu strategiju za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Samo tri želje za srednju školu
Osim što najveći broj dece smeštene u institucijama ne idu u školu, ona koja idu takođe su izložena diskriminaciji u obrazovnom sistemu. Snežana Lazarević iz MDRI ukazala je da ne postoji podrška ovoj deci da školu i završe. Ona nailaze i na brojne prepreke. Dok sva deca, na primer, popunjavaju 20 želja za upis u srednju školu, deca po IOP-u imaju pravo na tri želje. One se najčešće ne poštuju, već budu upisana gde ima slobodnih mesta. Pošto najčešće ne završe školu, ona nisu osposobljena za rad i država ih liši poslovne sposobnosti. „Ako žele da se prijave za rad, osobe sa smetnjama u razvoju prolaze procenu sposobnosti. Ona je u potpunosti zasnovana na medicinskom modelu“, kaže Lazarević. Ona dodaje da ni poslodavci nemaju adekvatnu podršku niti znanja o potrebama ovih lica.
Sramota je kako su ova jadna deca skrajnuta. Sistem obrazovanja za decu sa posebnim potrebama ne postoji ili je na veoma niskom nivou. Pokušao sam da nađem neku literaturu, neki priručnik ili bilo šta po našim knjižarama ali nigde ništa. Jedino sam ovo uspeo da nađem:http://sumatra.rs/product/inkluzija-dr-sasa-stepanovic/
I svaka čast pojedincima. Pojedinim profesorima, učiteljima i roditeljima koji daju sve od sebe da se ta deca osećaju voljeno i prihvaćeno. Ali i njima je teško kad nemaju obezbeđene uslove ni za zdravu decu a kamoli decu sa posebnim potrebama. Ovo je tema o kojoj mora da se razgovara na dnevnom nivou!
Koju to školu ima Maša Pavlović da može sebi da daje za pravo da išta kaže o ovoj temi!? Koliko je to dece sa smetnjama u razvoju videla, a da ne pričamo o stručnoj podršci deci sa smetnjama???? Da li je ikad videla rad sa detetom sa smetnjama? Što ne uzme jedno dete sa smetnjama u razvoju iz institucije (koje toliko proziva) barem na 2 dana? Da li je ikad barem sat vremena provela u jednoj instituciji za decu sa smetnjama u razvoju da jednom detetu promeni pelene ili da ga umiri kada je agresivno (a pubertet kod svih radi svoje ). Poznato je da godinama pare zarađuje u nevladinim organizacijama kojima nije interes briga o deci Srbije nego samo i jedino trenutni lični profit. Žalosno je šta su ljudi sve spremni radi ličnog profita! I sve pod maskom brige o deci. Država treba da brine o svojoj deci i da im obezbedi da postignu svoj maksimum. Poslovna sposobnost je oduzeta licima jer ne mogu da brinu o sebi i o njima treba društvo da brine, a ne da ih pod lažnim humanizmom (koji predstavlja Maša Pavlović) ostavi bez ičega. Zamislite lice koje ne može da se brine o sebi ni da samostalno zarađuje dobije poslovnu sposobnost. Hoće li Maša Pavlović da ga prehrani (pošto ona zapravo to promoviše)!!!! Ljudi u Srbiji nisu imuni na svoje ranjive članove i imaju razumevanje i saosećajnost. Mi trebamo da štitimo svoju decu i odrasla lica sa smetnjama od ovih profitera i varalica koji pričaju priču da zavaraju ljude samo da bi opravdali debelu lovu koju dobijaju preko grbače naših najranjivijih.
I šta sad, deca iz institucija ne treba da idu u škole?
Vama u institucijama je lakše da ih ne vodite jer se vadite da nemate prevoz, pratioce itd. Zašto onda ne tražite sredstva za sve što vam treba?
I da, koncept potpunom lišavanja poslovne sposobnosti je prevazidjen u onome što zovemo razvijeni svet. Umesto toga, imamo odlučivanje uz podršku. Ne možete svakome ko npr. ima autizam tek tako da oduzimate poslovnu sposobnost.
moje dete se skoluje po IOP-u i ima pravo na samo 3 zelje.receno mi je da se prva zelja postuje 99 posto,ali nije tako.prva zelja nije ispostovana pa cak ni druga nego je upravo pre 10 min.rasporedjen na trecu zelju za koju bas i nema interesovanje vec taj smer malo dece upisuje pa ima dosta slobodnih mesta.