U Domu zdravlja u Novom Sadu počela je vakcinacija devojčica uzrasta od 12 do 14 godina protiv HPV infekcije. Stručnjaci za N1 kažu da su ovo „prapočeci“ imunizacije na ovaj opasan virus. HPV virus može da izazove onkogene promene kod seksualno aktivnih devojaka i žena. U većini evropskih zemalja ova vakcina je deo redovne vakcinacije.
Gošća „Novog dana“ televizije N1, specijalista ginekologije i akušerstva klinike „Narodni front“, dr Anja Pikula, rekla je da otkako je SARS Covid 2 okupirao svet nije postojala nijedna druga bolest na koju smo stavljali akcenat.
– Međutim, do tog trenutka jedna od glavnih pošasti kojom je bilo prokuženo 80 posto svetske populacije je – humanipapiloma virus i ova vest je veoma bitna – rekla je doktorka Pikula.
Ona je istakla da vakcinacija znači dosta u imunizaciji.
– Ona je jedno od najmoćnijih oružja čovečanstva zbog kojeg su iskorenjene mnoge bolesti od kojih su stradali milioni ljuidi kroz vekove. Sigurno je da ima zaluženo mesto i u prevenciji bolesti u kojim učestvuje HPV virus – rekla je doktorka.
Ona je objasnila da je HPV virus ubikvitarna klica u kojoj ima oko 200 sojeva. U pitanju je, kaže, stabilan DNK virus čija se DNK inkorporira u naš DNK ćelije određenih epitela. Naročito su izložena sluzokoža genitalnog, respiratornog, kao i početnog dela gastrointestinalnog trakta, odnosno debelog creva.
– U poslednje vreme dosta se govori o orofaringijanim infekcijama nosa i usne duplje. Veoma je bitno naglasiti i to da HPV deluje i na respiratorni sistem – rekla je dr Pikula. Naglasila je da se on najlakše otrikiva na genitalnim organima. A lekari su vrlo opremljeni i spremni za detekciju na donjem genitalnom traktu i početnim delovima gastrointestinalnog trakta.
HPV i Papanikolau test
Objasnila je da su sluznice dostupne pregledima. Metode za detekciju promena koje izaziva HPV su jeftine – kao npr. Papanikolau test.
– Možemo ih otkriti vrlo rano, kada virus već postoji na sluzokoži, a nije izazvao promene u epitelu. Naravno, ako izazove promene, tek tada možemo poboljšati detekciju – rekla je dr Pikula.
Istakla je da je zato ova vakcina bitna. Jer ako virus napadne epitel, ne možemo ga više eliminisati iz epitela, odnosno organizma.
U pitanju je četvorovalentna vakcina i prvi put je besplatna.
Doktorka Vesna Vuleković, načelnica Odeljenja pedijatrije u Novom Sadu za N1 kaže da je besplatna vakcinacija počela u četvrtak 8. oktora. Oni očekuju veliki odziv jer su ljudi prethodno edukovani o značaju vakcinacije protiv HPV virusa.
Roditelji su i na roditeljskim sastancima obaveštavani o značaju te vakcine.
– Shvatili smo da postoji interesovanje, ali sada kada je besplatna, očekujemo veliko odaziv – rekla je ona.
Istakla je da će vakcinacijom biti obuhvaćeno ukupno 850 devojčica i devojaka. U Domu zdravlja biće vakcinisano 750 devojčica starosti od 12 do 14 godina. U Institutu za javno zdravlje biće vakcinisano još 100 devojaka od 15 do 18 godina.
Ona je istakla da je ovaj projekat izuzetno važan. Pre svega imajući u vidu probleme sa nataliteom, ali nažalost i rano oboljevanje od karcinoma grlića materice, polnih bradavica…Većina zemalja u Evropi zbog toga je uvela redovnu vakcinaciju na ovaj virus. U Srbiji je ovo prvi slučaj da je besplatna, kaže doktorka Vuleković. Ona dodaje da je kod nas i ranije postojala kao preporučena vakcina, koju su roditelji mogli da plate.
Vakcina pre seksa
Dr Pikula kaže da je ova akcija vrlo značajna i da se smatra da se najveći broj HPV virusa prenosi seksualnim putem. Postoje, međutim, i drugi putevi prenosa, a mlada populacija je najviše izložena tim virusima.
Stručnjaci smatraju da bi, ukoliko sve bude zaživelo, vakcina trebalo da se daje osobama pre stupanja u seksualne odnose.
U Sloveniji je, kaže već počela i vakcinacija dečaka od oko 12 – 13 godina unazad dve godine.
– Kod dečaka je manje zastupljen proces onkogeneze izazvan HPV virusom. Mada i kod njih može da dođe do teških promena na genitalnim organima i respiratornom traktu – istakla je dr Pikula.
Ona je naglasila da su kod nas prapočeci priče oko vakcinacije. U razvijenijim zemljama već imaju desetogodišnje iskustvo. U Australiji je, recimo, eradikacija same mogućnosti infekcije svedena na 1,1 odsto, a bila je oko 30 posto.
– Osamdesetosam odsto populacije u Švedskoj zaštićeno je vakcinom. Kod nas su ovo prapočeci i tek će se o tome govoriti – kazala je.
– Pretpostavljam da na nivou države mora da se reši taj ekonomskim problem prioritetno… U pitanju je dosta skupa vakcina. Doza košta oko 14.000 – 15.000 dinara. Zamislitre koliki je to trošak za roditelje sa prosečnom platom koji imaju dvoje dece – kaže doktorka.
Dodaj Komentar