Rezultati učenika iz Srbije na prošlogodišnjem istraživanju TIMSS su iznad proseka TIMSS skale, ali su zato niži u odnosu na istraživanje iz 2015. godine.
Međunarodno TIMSS istraživanju (Trends in International Mathematics and Science Study) sprovedeno je prošle godine. Ono se bavi postignućem učenika u oblasti matematike i prirodnih nauka.
Lošije nego 2015. godine
Učenici četvrtog razreda osnovne škole ostvarili prošle godine 508 poena na testu iz matematike i 517 poena na testu iz prirodnih nauka. To ih u konačnom rezultatu smešta iznad TIMSS proseka od 500 poena.
Na prethodnom istraživanju koje je sprovedeno 2015. godine, međutim, tadašnji četvrtaci bili su uspešniji. Tada su osvojili 518 bodova iz matematike i 525 bodova na testu prirodnih nauka.
„Naši učenici zaslužuju čestitke. Postignuće naših učenika je na zadovoljavajućem nivou i iznad proseka TIMSS skale. Moramo, međutim, da radimo kako bismo obezbedili trend rasta“, rekao je na onlajn predstavljanju rezultata istraživanja ministar prosvete Branko Ružić.
U istraživanju 2019. godine učestvovalo je 165 osnovnih škola, odnosno 4.279 učenika četvrtog razreda.
„Učenici četvrtog razreda iz Srbije ostvarili su 508 poena na testu iz matematike i 517 poena iz prirodnih nauka. To je statistički značajno više u odnosu na prosek TIMSS skale koji iznosi 500 poena“, rekao je ministar.
Četvrtaci iz Srbije imaju značajno bolje postignuće iz matematike od njihovih vršnjaka iz regiona – BiH, Severne Makedonije, Crne Gore. Bolji su i od vršnjaka iz Jermenije, Francuske, Albanije, Novog Zelanda.
„Postignuće naših učenika iz matematike je na nivou postignuća učenika iz Australije, Bugarske, Italije, Kanade, Hrvatske, Slovačke Republike“, naglasio je.
Dodao je da je statistički došlo do pada u postignuću iz matematike za deset poena u odnosu na prethodna dva istraživanja.
Prirodne nauke
Kada je reč o prirodnim naukama, učenici iz Srbije su i u ovom domenu bolji od svojih vršnjaka iz regiona. Bolji su i od vršnjaka iz Španije, Italije, Portugalije, Belgije, Francuske, Malte.
„Naši učenici u domenu prirodnih nauka su na nivou postignuća učenika iz Nemačke, Italije, Austrije, Kanade, Bugarske, Slovačke Republike, Hrvatske, Turske, Danske, Holandije i Severne Irske“, kazao je ministar Ružić.
On, međutim, ističe da u ovom domenu nije bilo razlike u trendu u odnosu na poslednja dva ciklusa. Podaci sa sajta ministarstva o ranijim istraživanjima, međutim, govore drugačije.
U prirodnim naukama, devojčice su zabeležile bolji rezultat sa 521 poen u odnosu na 513 poena koliko su postigli dečaci. To nije bio slučaj u prethodna dva ciklusa. Devojčice su pokazale bolji rezultat kada je u pitanju biologija.
Ministar Ružić je dodao da je TIMSS istraživanje jedno u nizu međunarodnih istraživanja u kojima Srbija učestvuje. Cilj je da ovakve evaluacije doprinesu vođenju obrazovnih politika koje su zasnovane na podacima.
„Treba sprovesti analize koje će nam omogućiti da razumemo ove rezultate i šta treba činiti kako bismo obezbedili trend rasta. Izvesno je da učenici koji su učestvovali u TIMSS 2019, još nisu bili obuhvaćeni kurikularnom reformom“, istakao je ministar. Dodao je da cilj reforme obrazovanja treba da počiva na principu kako dete koristi stečena znanja u školi, a ne koliko je podataka napamet naučilo.
On je naveo da će Ministarstvo nastojati da i dalje promoviše i podstiče pravednost i jednakost u sistemu obrazovanja. Cilj je da se smanje razlike između učenika u različitim regionima, koje su uočene u ovom istraživanju.
Manje vršnjačkog nasilja
Prema rečima ministra, dobar pokazatelj ovog istraživanja je i da je smanjeno vršnjačko nasilje.
„Procenat učenika četvrtog razreda u Srbiji koji dožive vršnjačko nasilje jednom mesečno i jednom nedeljno je značajno niži u odnosu na međunarodni prosek gde je ukupno 37 odsto učenika izvestilo da doživljava nasilje jednom mesečno ili jednom nedeljno. Ovaj podatak je u kontekstu postignuća na TIMSS-u važan jer prosečno postignuće iz matematike i prirodnih nauka učenika opada ukoliko bar jednom nedeljno ili mesečno doživljavaju vršnjačko nasilje“, kazao je ministar.
Istraživanje, prema njegovim rečima pokazalo je i gde u narednom periodu treba usmeriti stručno usavršavanje učitelja. A to su oblasti – integrisanja tehnologija u nastavu, unapređivanja kritičkog mišljenja i problemskog pristupa u rešavanju zadataka i odgovaranja na individualne potrebe učenika.
Sažetak i infografici mogu se pogledati OVDE.
Dodaj Komentar