Po članu 345. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je izmenjen 2009. godine, u roku od šest meseci u školama je trebalo uvesti propisani sadržaj o saobraćaju.
Saobraćajna nesreća u Nišu, u Bulevaru Medijana, u kojoj je početkom godine poginuo dečak od 12 godina i muškarac od 48, kada ih je pokosio na trotoaru „audi“, pokrenula je mnoga pitanja, pa i o uvođenju predmeta saobraćajno obrazovanje i vaspitanje u školama.
Na to je opet skrenuo pažnju direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović. U ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog sadržaja kažu za Telegraf.rs da učenici kroz razne predmete i aktivnosti uče o soabrćaju.
Okanović za Telegraf.rs kaže da deca o saobraćaju danas u školama uče kao pre 15 godina. Dodaje da u međuvremenu nadležni u Ministarstvu prosvetenisu ispoštovali odredbe izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima iz 2009. godine. A to je trebalo da se dogodi u roku od šest meseci kako je on stupio na snagu.
Član 345 ovog Zakona, kako Okanović objašnjava, ne zahtevaju uvođenje posebnog predmeta. Zahteva uvođenje propisanog sadržaja o saobraćaju u već postojeći plan i program. Za više od 10 godina to se nije dogodilo. Prema njegovim rečima deca i danas u školama o saobraćaju uče oskudno, nedovoljno i u velikoj meri pogrešno.
„Njih na to obavezuje član 345. Oni nisu ispunili svoju zakonsku obavezu iz 2009. godine kada je promenjen zakon i kada im je dat rok od šest meseci“ – kaže Okanović za Telegraf.rs.
Šta piše u Zakonu
Član 345 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima doslovce glasi:
„Bliže propise o sadržaju nastavnih planova i programa koji se odnose na bezbednost dece i učenika u saobraćaju, na osnovu člana 6. stava 3. ovog zakona donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja u roku od šest meseci.“
U članu 6. stav 3. navodi se da odgovornost za sprovođenje mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učešće u saobraćaju, unapređivanja i učvršćivanja pozitivnih stavova i ponašanja značajnih za bezbedno učešće u saobraćaju imaju organi i organizacije nadležni za poslove obrazovanja za donošenje plana i programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i za praćenje realizacije ovog programa.
„Toga nema. To ne znači da su u obavezi da uvedu poseban predmet. Ali su u obavezi da u plan i program postojećih predmeta uvrste propisani sadržaj. Ne dobrovoljni, i ne da se uči ko šta misli da treba, nego da postoji propisani sadržaj. Evo, ja ću kao otac osnovca da vam kažem šta uče. Uče o saobraćaju u Svetu oko nas. Učitelj sam definiše šta će u toku jednog ili dva časa da ispriča o bezbednosti saobraćaja. Ne postoji nastavni plan odnosno propisani sadržaj. Na tehničkom uče podelu saobraćaja – šta je vodni, šta vazdušni, a šta drumski saobraćaj, i nešto što se tiče pravila saobraćaja. Pritom, to je volja nastavnika tehničkog da li će se time baviti ili ne“, navodi Okanović.
Kaže i da od 1. do 4. razreda imaju po jedan čas na kojem uče o saobraćaju.
„I postoji čas kada dolazi saobraćajni policajac u četvrtom i čas kada dolazi u šestom razredu. Pritom u velikoj meri taj sadržaj je pogrešan, još i učenici uče oskudno i nedovoljno“, napominje Okanović.
Ministarstvo: Đaci uče o saobraćaju
Ovim povodom obratili smo se i Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja. Pitali smo da li je u planu da se uvede poseban predmet o saobraćaju. Rečeno nam je da učenici kroz različite predmete i aktivnosti uče o saobraćaju. A orijentacija obrazovnog procesa ka međupredmetnim kompetencijama ne znači i uvođenje novih predmeta i časova.
„Učenici u osnovnoj školi znanja iz oblasti saobraćaja i bezbednosti u saobraćaju stiču kroz različite predmete. To su Svet oko nas, Priroda i društvo, Tehnika i Tehnologija, kao i izborni programi i drugi oblici obrazovno-vaspitnog rada. To može biti Čas odeljenskog, slobodne nastavne aktivnosti, slobodne aktivnosti. U okviru školskog programa, škola autonomno definiše i vannastavne aktivnosti. I to u skladu sa potrebama i interesovanjima učenika, kao i specifičnostima same škole“, kažu u Ministarstvu.
Dodaju da u tom smislu sadržajima iz oblasti saobraćaja učenici se mogu baviti u okviru različitih projekata. Oni se realizuju u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave ili drugim partnerima.
„Orijentacija obrazovnog procesa ka međupredmetnim kompetencijama ne znači nužno i uvođenje novih predmeta niti dodatnih časova tematski posvećenih određenoj oblasti i kompetenciji“, kažu u ovom ministarstvu.
Uvidom u udžbenik Svet oko nas za 2. razred, vidimo da deca uče šta je saobraćaj, koji je putnički, koji je teretni a koji informacioni. Podelu saobraćaja na kopneni, vodeni i vazdušni. Šta je pešak, šta je vozač, a šta putnik, da ulica ima trotoar i kolovoz, gde se i kako prelazi ulica.
Uče i šta su autobuska i železnička stanica, definiciju luke i aerodroma.
Imaju i lekciju u kojoj uče saobraćajne znake sa značenjem deca na putu, zabrana saobraćaja za pešake, za bicikle, biciklističku stazu i pešaki prelaz, ali i šta su nekada bila prevozna sredstva, a šta su danas.
Opet skretanje sa teme. Nije dete prelazilo ulicu van pešačkog prelaza, nego je vozač pokosio pešake na trotoaru!!!
Ko je i kako obučio vozača???