Fabing – ovo je kovanica napravljena od dve reči: “phone” (telefon) i „snubbing“ (ignorisati), koja opisuje situaciju kada ljudi zanemaruju ili ignorišu osobe u čijem su društvu, i svesno biraju da gledaju u telefon.
Iako se “fabing” čini kao naizgled bezopasno ponašanje, ono zapravo često nepovoljno utiče na decu, pogrešno oblikujući njihovo poimanje socijalnih interakcija, zdravih odnosa i pažnje.
Prema nedavnoj studiji, deca čiji roditelji „fabuju“ razvila su visoku socijalnu anksioznost i nisku samokontrolu. Takođe, istraživanje je pokazalo da se veliki broj dece oseća odbačeno i zanemareno, piše Centar za nestalu i zlostavljanu decu.
Važno je naglasiti – upotreba telefona u dečijem prisustvu nije sama po sebi loša, i to nije “fabing”. Kada govorimo o “fabingu” mislimo na gledanje u telefon dok neko razgovara sa nama, dok ručamo zajedno ili dok nešto pokazujemo – što čini da se osećamo odbačeno, kao da nismo dovoljno zanimljivi ili važni.
Odvojite 15 minuta dnevno da vam dete ispriča šta je radilo u školi. Odvojite i sat vremena da sa detetom radite nešto u čemu uživa
Koje su posledice „fabinga“?
Kada deca ne osete emocionalnu povezanost sa roditeljima, usled njihovog prevelikog, konstantnog i nekontrolisanog fokusa na mobilni telefon, deca će je potražiti negde drugde. Kako deca uče po modelu, nadoknadu za nedostatak prihvatanja i pažnje potražiće upravo u telefonu, ili na internetu. Rohner, R. P. (2004) Neka deca će prihvatanje potražiti u lajkovima, neka u porukama, a neka u izvanrednim rezultatima u video igri.
Dugoročno, deca žrtve “fabinga” će krenuti da se bore sa problemima sa samopoštovanjem, samokontrolom i socijalnim veštinama, poput ostvarivanja i održavanja normalne interakcije.
Naravno, deca koja su “fabovana” i sami postaju “faberi” što može znatno da utiče na njihovo uklapanje u društvo, sklapanje i održavanje prijateljstva, a posle i emotivnih veza. Rasuta pažnja takođe predstavlja i veliku opasnost po akademski uspeh.
Šta možemo da uradimo kako bismo umanjili negativan efekat mobilnih telefona?
- Odaberite aktivnosti tokom kojih se ne koristi telefon
Na primer, tokom zajedničkog obroka ili kada svi zajedno kao porodica gledate seriju ili film. Neka ova pravila važe i za decu, i za odrasle.
- Roditelji kao primer
Deca uče po modelu, stoga im pokažite kako treba da izgleda umerena i zdrava upotreba telefona. Studije su pokazale da deca čiji roditelji nisu konstantno na telefonu, imaju bolju samokontrolu kada se radi o upotrebi uređaja.
Prema nedavnoj studiji, deca čiji roditelji „fabuju“ razvila su visoku socijalnu anksioznost i nisku samokontrolu. Takođe, istraživanje je pokazalo da se veliki broj dece oseća odbačeno i zanemareno
- Prostorije bez tehnologije
Odličan trik je i da uvedete pravilo da nema mobilnih telefona u spavaćoj sobi ukoliko je neko mlađi od 18 godina. Na ovaj način ne samo da smanjujete verovatnoću da će se dete navići na uspavljivanje sa telefonom, i razviti zavisnost, nego smanjujete i štetan uticaj “plave svetlosti” telefona na dečiji san.
- Uvedite obavezne razgovore koji isključuju upotrebu tehnologije
Odvojite 15 minuta dnevno da vam dete ispriča šta je radilo u školi. Možete odvojiti sat vremena da sa detetom radite nešto u čemu ono uživa. Bilo da je to igranje video igara, slaganje slagalice ili čitanje. Na ovaj način poklanjate detetu naophodnu pažnju, ljubav i uvažavanje.
izvori istraživanja:
https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2023.1157209/full
https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2023.1117221/full#B54
Dodaj Komentar