Bliži se početak nove školske godine i vreme je da preispitamo dosadašnju ishranu dece. Šta kuvati, šta spremiti za užinu…
Da li peciva, sendvič možda, grickalice, voće? Šta je pravi odgovor?
Podaci kažu da nam je situacija sa ishranom školske dece na ne baš zavidnom nivou. Školarci kažu da čak 90 odsto učenika starijih razreda kupuje užinu i posećuje prodavnice sa grickalicama . Iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, nam dolazi infomacija da je svako treće dete u Srbiji gojazno. Poražavajuć podatak koji povlači pitanje da li ćemo se malo bolje pozabaviti ishranom u narednoj školskoj godini i koliko će to da košta.
Najbitnije je koncentrisati se na sezonsko voće i povrće. Birati umesto belog hleba hleb u celom zrnevlju. Dodati sezonsku salatu. Dobra užina može biti omlet u tortilji sa sezonskom salatom, i uz to šolja jogurta i jedna voćka
Saradnica portala Ranac Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista daje odgovore na pitanja.
Kako biste u najkraćem definisali pojam – zdrava ishrana?
„Zdrava ishrana je ona koja pored neophodne energije daje dovoljnu količinu nutrijenta koji moraju da se unesu hranom poput minerala i vitamina koji povoljno utiču na rast i razvoj. Zbog toga zdrava ishrana može biti kompletna tek kada unosite sve namirnice iz piramide ishrane u preporučenom odnosu.“
Bitno je šta, ali i kada jedemo
Da li se zdrava ishrana odnosi samo na to šta jedemo ili i na to kada, kako i koliko jedemo?
„Najčešće nam je bitno šta i koliko jedemo, ali u maloj meri i kada. Trebalo bi ispratiti naš biološki sat ili cirkadijalni ritam. To je prirodan proces koji reguliše ciklus spavanja i budnosti u trajanju od 24 sata. Da bi biološki sat pravilno funkcionisao, neophodno je da postoji usklađeno vreme odlaska na spavanje, tj. praćenje perioda noći i dana kada se ovo vreme i pomera u zavisnosti od trajanja dana u zimskim i letnjim mesecima.
Drugi kriterijum je vreme konzumiranja hrane tj. – jesti unutar dva sata od buđenja, kako bi se ispratio ciklus hormona buđenja i ne jesti ništa dva sata pred odlazak na spavanje, dok je treći kriterijum idealna spoljašnja temperatura kojoj ste izloženi. Svaka hrana u velikoj meri može da dovede do povećane kilaže. Takođe, zbog pojačanog rasta, deca za večeru ne bi trebalo da uzimaju hranu bogatu ugljenim hidratima kako bi se hormon rasta, koji je najaktivniji noću, što više lučio.“
Bez koje namirnice, ili grupe namirnica, detetu ne bi smeo da prođe dan?
„Svakodnevno treba unositi svih pet grupa namirnica, a to su meso, mahunarke, riba ili jaja, na drugom mestu povrće, na trećem voće, na četvrtom žitarice i na petom mestu mleko i mlečni proizvodi. S obzirom da su sve više zastupljene alergije, prilagoditi ove grupe u skladu sa alergijama. Tako se u prvoj grupi treba koncentrisati na meso i mahunarke, izbegavati orašasto voće, ako je neophodno unositi samo žitarice bez glutena i koristiti biljne zamene za mleko, ako je to potrebno.“
Zbog pojačanog rasta, deca za večeru ne bi trebalo sa uzimaju hranu bogatu ugljenim hidratima kako bi se hormon rasta, koji je najaktivniji noću, što više lučio
Rafinisane šećere i brašno svesti na minimum
Šta je to što bi bezuslovno trebalo izbaciti iz dečjeg jelovnika?
„Rafinisane šećere i proizvode od rafinisanog brašna svesti na minimum. S obzirom da je konditorska industrija sveprisutna, bolje je ovakve proizvode povremeno dati u normalnoj, izbalansiranoj ishrani, kako bi se sprečio eventualni nastanak lošeg odnosa prema hrani, poremećaj ishrane i nastanak prejedanja, koji se može nekada videti kada se deca prvi put susretnu sa takvim namirnicima u društvu druge dece.“
Da li se u školama posvećuje dovoljno pažnje pitanju zdrave ishrane?
„Školske užine ili ne postoje ili su nutritivno siromašne, bazirane na prevelikom unosu ugljenih hidrata. Uglavnom su siromašne proteinima koji su deci potrebni u količini od 0.8 do 1g po kilogramu telesne mase. I neophodni su za rast i razvoj.“
Da li je mit da zdrava hrana mora da bude i skupa?
Svakodnevno treba unositi svih pet grupa namirnica, a to su meso, mahunarke, riba ili jaja, na drugom mestu povrće, na trećem voće, na četvrtom žitarice i na petom mestu mleko i mlečni proizvodi
„Zdrava hrana ne mora da bude skupa. Najbitnije je koncentrisati se na sezonsko voće i povrće. Birati umesto belog hleba hleb u celom zrnevlju. Dodati sezonsku salatu. Dobra užina može biti omlet u tortilji sa sezonskom salatom, i uz to šolja jogurta i jedna voćka.“
Iz vašeg iskustva, kao nekog ko radi na školskom odeljenju, koliko su roditelji raspoloženi da sarađuju po pitanju promena u ishrani dece? Naravno ukoliko postoji problem? Da li prihvataju savete?
„Često se dešava da gojazna deca dolaze iz problema gojaznih porodica, zato je ovo višeslojan problem kome treba prići taktično. Činjenica da svi jedemo iz iste kuhinje i da nutritivne navike polaze iz kuće je sa jedne strane i dobra i loša strana. Zato, kada imam sagovornika za rešavanje problema krećemo u proces što je ranije moguće, najbolje još intrauterino.“
M.P. / S.P.
Dodaj Komentar