Od naredne školske godine učenici petog razreda osnovne škole i prvog gimnazije, u okviru časova georafije učiće o elemetarnim nepogodama. Rukopisi novih udžbenika za geografiju čekaju stručnu ocenu, pa štampanje.
Na promenama nastavnog plana, kako je objavila Radio –televizija Srbije, radili su stručnjaci Geografskog instituta “Jovan Cvijić” Srpske akademije nauka i umetnosti.
U Prvoj obrenovačkoj osnovnoj školi poučeni negativnim iskustvom, decu kroz različite predmete već uče kako da se zašite od elementarnih nepogoda – pre svega od poplava.
“Pamtim poplavu kao jednu baš prirodnu nepogodu koja je dosta ljudi unesrećila”, rekao je Vukša Jovanović iz Obrenovca.
“Kada sam video vodu rekao sam more je došlo, bio sam srećan a ne tužan”, ispričao je Aleksandar Jakovljević iz Obrenovca.
Tako žive sećanja na poplavu među obrenovačkim đacima. Škola je renovirana, a nastavnici ih uče kako da se sačuvaju.
“U slučaju poplave treba da se popnemo na što više spratove i da ponesemo lična dokumenta”, rekao je Luka Veličković iz Obrenovca.
Geografski institut već deset godina istražuje koliko stanovništvo zna o elementarnim nepogodama. Tako 70 odsto dece u Kraljevu nije znalo da su na području koje je podložno seizmičkom hazardu.
“Ne znamo ništa konkretno o tome. Ništa od toga nismo učili. ali voleo bih da znam kako se zaštititi”, kaže Vasilije Stankovič iz Vranja.
“Svi ti rezultati su govorili da bi trebalo da edukujemo decu kao jednu od najranjivijih kategoriju ljudi od prirodnih nepogoda”, rekao je Marko V. Milošević iz Geografskog instituta “Jovan Cvijić”.
Milijana Mišić, nastavnik geografije u Vranju kaže da je potrebno da učenici imaju malo više časova o tome kako se zaštititi u tim vanrednim sitiuacijama.
Cilj novina je da učenici po završetku školske godine znaju, mogu da pokažu i primeni stečeno znanje kada bude bilo potrebno.
“Petaci će konkretno učiti i imaće u svojim rukopisima postupke koje treba da primene u slučaju zemljotesa ili poplave, tačno da navedu postupke koje treba da preduzmu u toj situaciji”, rekla je Nataša Milanović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
U obavezi smo, kažu geografi da jačamo svest o tome koje su to prirodne nepogodne kojima je izloženo stanovništvo u Srbiji, kao i da razvijemo kulturu konsultovanja stručnih službi prilikom izgradnje objekata ili nekih drugih radova u prirodi.
“Ako pogledate donji tok Save, videćete da se veliki broj objekata nalazi upravo na potezu između rečnog korita i nasipa, gde ljudi prosto ne vide i ne razumeju funkciju nasipa. Tako da nam je jako bitno da podižemo nasipe, nego da imamo ljude koji će znati da poštuju i čuvaju te objekte”, rekao je Milošević.
Podaci opominju. Broj prirodnih nepogoda u svetu u porastu, a više od milijardu ljudi izloženo je delovanju neke od njih. Najčešće prirodne nepogode u Srbiji su poplave i bujice, klizišta i atmosferske nepogode.
Dodaj Komentar