Više od 2.000 škola širom Amerike počelo je da primenjuje poseban tip obrazovanja u kome radna nedelja učenika traje četiri, umesto pet dana. Do ove promene je došlo iz više razloga. Neki od njih su, kako tvrde, nastojanja da regrutuju više nastavnika , ali i da uštede novac i povećaju prisustvo učenika.
Istraživanje o efektima četvorodnevne radne nedelje u školama, portal Journalist’s Resource prvi put je objavio 2018. godine. U julu 2024. godine dopunjeno je rezultatima novih istraživanja i drugim informacijama.
Rezultati su pokazali da je smanjen broj incidenta za čak 39 odsto po đaku. Tuče između učenika smanjene su za 31 odsto
Male škole u ruralnim sredinama suočavaju se sa značajnim nedostatkog profesora. Zbog toga se i odlučuju da petak ili ponedeljak iskoriste za produženi vikend. Kako bi nadoknadili izgubljen dan u nedelji, nastavnici gradivo prebacuju na ostala četiri dana tokom nedelje.
Zanimljivo je da je, u nekim školama u kojima je ova promena primenjena, primećen značajan broj novih prijava za zaposlenje. Nedostatak nastavnika, pogoršan za vreme epidemije korona virusa, decenijama muči državne škole širom SAD.
„Posao u kome se radi četiri dana nedeljno svakako je veoma primamljiva ponuda. Broj nastavnika koji su se prijavili za posao ove godine je porastao čak četiri puta u odnosu na prethodne godine,” izjavio je Dejl Herl, nadzornik školskog okruga Misuri.
Uticaj na učenike, međutim, nije toliko pozitivan. Iako je istraživanje o ovome dosta limitirano, postoje pokazatelji da neke grupe đaka u četvorodnevnom programu uče dosta manje u odnosu na one koji imaju petodnevnu nastavu.
Uticaj na učenike
Nova analiza o efikasnosti učenika (sprovedena u državama Kolorado, Ajova, Kanzas, Montana, Severna Dakota i Vajoming) registrovala je da učenici koji idu u školu četiri puta nedeljno mnogo slabije napreduju u čitanju tokom akademske godine od onih koji školu pohađaju pet dana nedeljno.
Istraživači su dalje utvrdili da ova promena nije mnogo uticala na sveukupni rad dece koja odrastaju u ruralnim sredinama. Značajan pad napretka prmećen je kod dece koja su pohađala školu u predgrađima ili urbanim sredinama.
Roditelji, i pored zabrinutosti stručnjaka, smatraju skraćenje nedelje pozitivnom promenom. Obrazlažu da deca ovako imaju više vremena za porodicu, te da vide i druge prednosti
Primetili su i da su rasa i pol dosta uticali na razlike u učinku đaka. Recimo, u školama sa četvorodnevnim nedeljama, devojčice su pokazale manji napredak u čitanju i matematici kod učenika nižih razreda u odnosu na dečake.
Pozitivno je to da su primetili i smanjenje vršnjačkog nasilja u školama koje primenjuju ovaj modul:
„Rezultati su pokazali da je smanjen broj incidenta za čak 39 odsto po đaku. Tuče između učenika smanjene su za 31 odsto”,objasnila je Emili Morton, naučnica i stručnjak za edukaciju u centru NVEA.
Primetili su i to da napredak ili stagniranje đaka najviše zavisi od toga koliko škole posvete vremena tome da učenici savladaju gradivo u toku ove skraćene nedelje. Veliki problem predstavlja što se škole odlučuju za ovu promenu zbog benefita za koje, kako doktorka Morton naglašava, nema pravog naučnog dokaza.
Međutim, na osnovu iskustava nekih škola, primećeno je značajno povećanje prijava za posao u školama. Ali primećene su i značajne uštede nakon prelaska na novi raspored.
Kako deca u realnosti provode „peti dan“?
Ova promena nije mnogo uticala na sveukupni rad dece koja odrastaju u ruralnim sredinama. Značajan pad napretka prmećen je kod dece koja su pohađala školu u predgrađima ili urbanim sredinama
Iako je prva pomisao da će deca, a naročito tinejdžeri, dan odmora iskoristiti na video igrice ili gledanje televizijskog programa, istraživanje doktorke Morton pokazalo je da deca ovaj dan iskoriste na malo drugačiji način:
„U anketi koju smo imali, primetili smo da deca najviše vremena provedu radeći kućne poslove i obaveze koje imaju.”
Takođe, mnoge škole priređuju vannastavne aktivnosti za decu, poput sportskih turnira i pozorišta. Ali tu su i dodatni časovi za one koji imaju problem sa savladavanjem gradiva:
„Postoje i planovi da ćemo uključiti i neke izlete, ali i posete fakultetima u budućnosti“, dodala je Emili Morton.
Šta kažu roditelji?
Roditelji, i pored zabrinutosti stručnjaka, smatraju skraćene nedelje pozitivnom promenom. Obrazlažu da deca ovako imaju više vremena za porodicu, te da vide i druge prednosti. Uglavnom se slažu sa zadržavanjem četvorodnevnog rasporeda.
Doktor Džon Tarner, vanredni profesor odeljenja za savetovanje i specijalno obrazovanje na državnom univerzitetu u Misuriju, kaže da su njegova istraživanja pokazala da se velika većina roditelja (70 do 80 procenata) slaže sa novim rasporedom: „Neke od glavnih prednosti su više vremena za porodicu, ali i smanjenje stresa kod učenika, kao i da im se povećala želja za radom u školi.“
Uz podršku roditelja i benefite koje ovaj tip nastave može da donese, a naročito u seoskim sredinama, četvorodnevne nedelje će verovatno postati sve češće u Americi, ali i u svetu.
Izvor Journalist’s Resource
Dodaj Komentar