Ilija Kovačić je sportski novinar televizije “Sportklub”, sportski komentator i tim-menadžer ženske košarkaške reprezentacije Srbije. Iako je prošlo više od tri decenije kada je završio osnovnu i srednju školu, i dalje se rado seća tih dana. Za portal Ranac Ilija govori o svojim školskim danima i po čemu će da ih pamti.
Ilija, u koju si osnovnu i srednju školu išao?
Da nisam novinar, bio bih košarkaški trener
„Išao sam išao u Osnovnu školu ’Pero Popvić Aga’ koja je kasnije promenila ime i sada se zove “Mihailo Petrović Alas”. Kada je reč o srednjoj školi, prve tri godine išao sam u Prvu beogradsku gimnaziju, a četvrtu godinu sam završio u Americi.“
Koja ti je prva asocijacija na školu?
„Zaista nosim lepe uspomene, lepa sećanja iz škole. Bilo je davno i treba se podsetiti nekih stvari. Prve asocijacije na školu su nešto lepo, nešto bezbrižno, dobro druženje, dobro društvo, mnogo toga novog naučenog, praktična priprema za život… Ali, opet, kažem najbezbrižniji trenuci su ono što mi je ostalo u sećanju.“
Najradosniji trenutak u školi?
„Najradosniji trenutak bio je svaki trenutak u kojem sam uživao sa društvom i u osnovnoj i u srednjoj školi. I tada sam dosta pratio sport, s obzirom da je i tada sport bio moja osnovna preokupacija. Mislim da su mi tada sve pobede na sportskim terenima bile najzanimljivije. A najradosniji trenuci su uvek bili na kraju i pred početak nove školske godine, kada smo se ponovo okupljali posle školskog raspusta i delili utiske o svemu što se dešavalo preko leta.“
Nema đačkog doba bez simpatija
Najveći blam u školi?
„Uh, bilo ih je mnogo. Izdvojio bih jedan. E, sad, da li je u pitanju blam… Rekao bih da cilj ne bira sredstva. Događaj je iz srednje škole. Predmet je geografija. Dao sam sve od sebe. Potrudio sam se da savladam gradivo, napravio sam i skripte… Imao neke markere i počeo sam da podvlačim skripte. E, sad, u to vreme markeri nisu bili dostupni na svakom koraku, a moji su u međuvremenu ’crkli’. I ja sam, da bi oni ponovo ’proradili’, umesto alkohola u njih sipao losion posle brijanja i nastavio da podvlačim skripte. A kada je došlo vreme da odgovaram, seo sam u prvu klupu. Profesorka je pogledala kako sam se lepo pripremio za odgovaranje. Čak je konstatovala i da sam namirisao skripte i bez odgovaranja sam dobio četvorku. A u tom trenutku to je bila za mene fantastična ocena.“
Prva simpatija?
„Bilo ih je mnogo. Ne može da prođe đačko doba bez simpatija. To su jako lepa vremena. Sve ih pamtim na jedan lep način.“
Profesorka je pogledala kako sam se lepo pripremio za odgovaranje. Čak je konstatovala i da sam namirisao skripte i bez odgovaranja sam dobio četvorku
Omiljeni nastavniik?
„E, sad, da ne budem kao pevači koji kažu da su im sve pesme i njihova deca i da ih sve podjednako vole… Zaista sam imao sreću da su me učili fantastični učitelji, nastavnici i profesori, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi. Ne bih mogao da izdvojim nekoga poslebno. Ali svima sam do neba zahvalan na onome što su me naučili, na pripremi za život. Večno poštovanje će imati sa moje strane. I zaista mi je uvek drago kada ih sretnem na ulici, da malo popričamo i podsetimo se nekih stvari.“
Poruka za kraj.
„Učite decu da budu dobra u školi i da pre svega uživaju u tom bezbrižnom periodu detinjstva.“
Šta bi bio da nisi novinar?
„Bio bih košarkaški trener.”
Dodaj Komentar