KOMPANIJE U OSNOVNIM ŠKOLAMA? ZAŠTO?

U medijima je ovih dana objavljeno da će deca od I do IV razreda imati obaveznih 15 minuta svakodnevnog  vežbanja u školama, prema Protokolu koji su potpisali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog obrazovanja, Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta (SSPFVS) i Kompanija „Кnjaz Miloš“, preko svog brenda „Aqua Viva“. 

Istraživali smo u protekle dve nedelje o čemu je tu reč?

• Da li je škola mesto za reklamu?
• Zašto u sred školske godine?
• Da li je i na koji način regulisan ulazak kompanije u osnovne škole u Srbiji?

Prema Zakonu o oglašavanju nije. Osim ako oglašavanje „nе služi zaštiti opšteg interesa i interesa dece i maloletnika, kao i vaspitnoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti“.

Da li će se u osnovnim školama u Srbiji dešavati nešto suprotno? Da li su deca izložena direktnom marketingu, u trajanju od godinu i po dana uz obrazloženje da se to radi u njihovom interesu? Istovremeno, ostaje otvorena mogućnost da budu upotrebljena i u drugim reklamnim kampanjama.

Krenimo s kraja. U 1.206 osnovnih škola u Srbiji u ponedeljak 6. marta zvanično је počеla realizacija projekta „Pokrenimo našu decu“. Cilj је uvođenje svakodnevne 15-minutne fizičke aktivnosti (tokom časa, odmora, posle časa – zavisno od procene učitelja) za decu od I do IV razreda osnovne škole. Projekat veoma značajan, naročito ako se ima u vidu da je gotovo svako četvrto dete u Srbiji gojazno, svako peto ima loše držanje, a čak 70 odsto njih je fizički neaktivno.

Ovim činjenicama treba pristupiti veoma pažljivo, plan napraviti studiozno i implementirati kvalitetno, prema mišljenju našeg tima. Ukoliko je ideja da se deca “razmrdaju”, da zavole sport, da im se popravi držanje – onda se ovakavi planovi ne prave “ad hoc”. Uvodi se obavezno vežbanje, pre ili posle nastave ne u toku trajanja, ubacuje se svakodnevno čas fizičkog, omogućava se deci da treniraju, nevezano za materijalne mogućnosti, aktiviraju se ormarici po školama za koje su takodje izdvojena sredstva pre nekoliko godina da bi se olakšale torbe i tome slično. Ali sve mora da bude planirano. 

Da se vratimo na priču… Sve je ozvaničeno potpisvanjem Protokola o saradnji na Programu „Pokrenimo našu decu“ 21. februara 2017. godine u beogradskoj OŠ „Mladost“, a koji je mojranac.rs dobio po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U Protokolu, pored ostalog, piše to da Projekat sprovode Ministarstvo i SSPFVS i kompanija „ Knjaz Miloš“, koja će pritom imati priliku da po školama promoviše svoje proizvode u narednih godinu i po dana, koliko je planirano da traju pilot projekat i faza njegove implementacije. I sve to za 51.680 evra, koliko se „Knjaz Miloš“ obavezuje da obezbedi za realizaciju Programa.

O čemu mi ovde pričamo? Šta ko ovde dobija?

• Kompanija Knjaz Miloš na ovaj način dobija direktan pristup svoj deci u Srbiji tog uzrasta. Ličan kontakt, direktan marketing.
• Lične podatke učenika, visine, težine…
• Slobodan ulaz predstavnika kompanije po školama. Što znači da Ministarstvo ima obavezu da „obavesti škole“ i da omogući prisustvo predstavnika Kompanije (zaposleni, promo timovi i treća lica koja angažuje), koji će dolaziti u školu radi kontrole implementacije Programa, ali i radi postavljanja promo –materijala (posteri, Roll-up i sl.) u učionicama i salama za fizičko vaspitanje . Pitanje je, znamo li koja su to „treća lica“ koja će imati pristup deci u školama? Zanimljivo je da je roditeljima dece zabranjen ulaz u prostorije škole osim u vreme održavanja roditeljskih sastanaka i otvorenih vrata. Radi bezbednosti… Mogućnost za zloupotrebu pristupa deci na ovaj način ne želimo ni da navodimo.
• Idemo dalje… pravo na snimanje video materijala treninga učenika (uz prehodno dobijenu saglasnost roditelja za snimanje); Jednostavnije: potpisaćete papir da vaše dete može da bude fotografisano i korišćeno u promotivne svrhe, bez naknade.
• Nosilac prava logotipa projekta je Knjaz Miloš, ne Ministarstvo prosvete. Manje važno, ali ne i nevažno.
• Promotivni materijal kompanije može da nosi ne samo obeležja akcije već obeležja bilo kog proizvoda kompanije.

Milana Petrović, pr menadžer „Knjaz Miloša“, ne negira da čitav projekat ima marketinšku vrednost za Kompaniju, jer im je, kako kaže, cilj da ljudi povezuju „Knjaz Miloš“ sa „našom misijom , a to je aktivan životni stil za sve uzraste“. Takođe, dan pre zvaničnog termina za početak Projekta, na televizjskim kanalima sa programom namenjenim deci uzrasta do 10 godina počelo je emitovanje reklama za „Aqua Vivu“ i projekat „Pokrenimo našu decu“… I dalje je ostalo nejasno, ukoliko već kompanija “Knjaz Miloš” finansira projekat, koji deo profita ide za ovu akciju. Svakako ćemo putem promotivnih aktivnosti biti pozvani da kupujemo proizvod da bi podržali akciju. Pitanje je, dakle, ko tu finansira projekat i koji deo profita ide na 15 minuta vežbanja naših klinaca. Ostali smo uskraćeni za odgovor do momenta objave ovog teksta.

U Ministarstvu prosvete su nas za priču o ovoj temi uputili na Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta, čiji su ljudi osmislili modele vežbi i bili zaduženi za primarnu obuku učitelja za sprovođenje Programa.

Miroslav Marković, zamenik predsednika Saveza, objašnjava da će svaka škola da izabere model vežbi  – za koji ima najbolje uslove. Sami modeli bazirani su na tome da se mogu sprovoditi u učionicama, na školskim hodnicima ili na otvorenom. Problema, kako kaže, neće biti ni sa rekvizitima ako su neophodni za neku vežbu – štapovi, obruči, kanap… koje će obezbediti savez ili same škole…

– Što kažu neki direktori, uzmemo iz vodovodne radnje cevi i isečemo ih na metar. Svi su voljni da to nabave – kaže Marković i ističe da će sve što treba škole da nabave o sopstvenom trošku, odnosno da se nikakav novac neće tražiti od roditelja…

On dodaje i da će najbolji učitelj i razredi biti nagrađeni, s obzirom da će u septembru 2017. godine, kako predviđa i Protokol, biti raspisan i Nagradni konkurs. Kakve su nagrade predviđene, pitanje je, kako kaže, za ljude iz „Knjaz Miloša“.

A šta na sve kažu učitelji, oni koji će biti zaduženi za sprovođenje projekta na terenu? Uprkos prvobitnoj skepsi, od dodatanog posla koji im neće biti plaćen, dosta učitelja je prihvatilo program. Tako tvrdi Gorica Njegovanović, učiteljica i sekretar Društva učitelja Beograda. Dodaje, takođe, da su mnogi učitelji i pre ovog Projekta radili slične vežbe sa decom, da su im puštali i preko Jutjuba plesne video materijale uz koje su deca vežbala. Ima, takođe, učitelja koji ponuđene vežbe već kombinuju sa nekim drugima i tako praktično stvaraju svoj program.

Pitanje je, dakle, ako su već mnogi učitelji radili slične vežbe sa đacima, da li je bilo potrebno upitanje kompanija za ovakav projekat? Da li su predstavnici Saveza učitelja Srbije koji su učestvovali u konsultacijama oko realizacije ovog Programa znali da njihovi učitelji već vežbaju sa svojim učenicima? Da li je Ministarstvo pokušalo da to učini samostalno, novcem poreskih obveznika, a ne da brendira decu.

Na kraju, pitanje je i kako će se meriti efekat pilot projekta koji traje do kraja ove školske godine? Gorica Njegovanović kaže da će učitelji imati obavezu da popunjavaju kontrolne liste u koje će upisivati u kojoj su nedelji koju aktivnost sprovodili – aerobik za decu, oblikovanje ili igre na otvorenom.

Da li je kontrolna lista dovoljna ili bi eventuelno mogli da se uključe i lekari koji bi merili stvarni učinak akcije na samom držanju dece – što bi trebala da bude poenta. Ne papiri i brendiranje vec konkretna korist za decu.

Da rezimiramo:

• Predstavnici SSPFVS osmislili su modele vežbi, odnosno uradili su ono za šta su stručni i što im je u opisu posla;
• Učitelje je o tome bilo moguće obavestiti preko Ministarstva i školskih uprava, kao što je i urađeno;
• Svakog meseca mi i vi izdvajamo sredstva za normalno funkcionisanje školskog sistema,
• Koja je, dakle, uloga sponzora?

Na kraju, umesto zaključka, komentari posetilca grupe „Pokrenimo našu decu“ na Fejsbuku:

• Pokrenimo našu decu!!! Slažem se. Ali 15 minuta od školskog odmora ili nekog časa, pokrenuće ih SAMO na 15 minuta. Nije dovoljno. Ne zaboravite da većini odmor služi za užinu, koja je, takođe, važna (ne ulazim u to ko šta jede). Obezbedite deci veći broj bezbednih parkova, roditeljima normalno radno vreme, besplatan ili bar, pristupačniji sport za sve, gde god da žive…
• Ne treba mi da pokrećemo decu. Naša deca su pokretna. Treba im olakšati školske torbe i smanjiti domaće zadatke da bi više vremena provodili napolju.
• I za 15 minuta dnevno vežbi vam trebaju pare? Baš me zanima za šta konkretno…
• Kako vi mozete da “podrzavate” i “pokrecete” decu da se vise bave sportom. Da li to znaci, da kada ja kupim vasu vodu, taj novac tera decu da skakucu ili ja nisam dobro razumela? Molim objasnjenje za to kako ce nam deca biti aktivnija zbog “vode”?

Upravo je ovo poenta priče.

Naš komentar je: Marketing timu koji je radio projekat svaka čast, uradili su ono o čemu se predhodnih godina moglo sanjati, jer je bilo nedopustiv ulazak u škole, što za Ministarstvo prosvete ne možemo baš da kažemo.

Savet Ministarstvu je da se pri potpisivanju ovakvih ugovora angažuju stručnjaci koji će imati u vidu šta je njihova odgovorinost i svrha.

Pratićemo priču.

Da škola bude škola.

M.P. / S.P