Božidar Boža Maljković je po izboru Svetske košarkaše federacije (FIBA) jedan od deset trenera koji su obeležili vek košarke u Evropi. Tri puta bio je trener godine u nekadašnjoj Jugoslaviji i dva puta u Francuskoj. Osvajao je šampionate Jugoslavije, Francuske i Španije, pehare Kupa u istim zemljama, plus Grčka. Četvorostruki osvajač Evrolige, pobednik Interkontinentalnog kupa i osvajač Kupa Koraća.
Od maja 2017. Božidar Boža Maljković predsednik je Olimpijskog komiteta Srbije. Ali osim o vrhunskim sportistima, Božidar Boža Maljković razmišlja i o sportu u školama. O tome je nedavno pričao u intervjuu za nedeljnik „Ekspres“.
Nije slučajnost ni to da samo 12 posto trenira neki sport, a četiri posto srpske omladine trenira pod nadzorom trenera. To je strašno
Sport je nestao sa ulice, deca ne vole časove fiskulture, mnogi sport ne doživljavaju kao igru i zabavu, već kao način afirmacije.
„Kad su se fudbal i košarka igrali na ulici, onda su imali i vrednost. I Zinedin Zidan mi je u razgovoru rekao da je on igrač sa asfalta jer je na ulici igrajući fudbal provodio ceo dan. Sličnu priču ispričao mi je i Dušan Bajević o svom odrastanju u Mostaru. I ne samo oni. Nedavno sam vodio u šetnju unuka i tamo na terenima kod Šest kaplara, gde su mnogi započeli karijeru i gde se košarka igrala od ujutro do uveče, nikog nije bilo.
Deca više ne žive ispred zgrade, na ulici, ne igraju se. Posvećeni su kompjuterima i mobilnim telefonima. Nauka je dokazala da vratni deo trpi opterećenje od 27 kilograma. To je položaj kod držanja telefona ili rada na računaru. Kad je tako, onda nije čudno što 68 posto naše dece ima deformitete kičme. Nije slučajnost ni to da samo 12 posto trenira neki sport, a četiri posto srpske omladine trenira pod nadzorom trenera. To je strašno“, kaže Boža Maljković.
Nastavnici fizičke kulture su selektori
I časovi fiskulture u školama nisu ono što su nekada bili?
„Nisu. Moja generacija je na tim časovima najviše naučila. U pravu je Dejan Savić kad kaže da su nastavnici fizičke kulture zapravo selektori. I danas bih u ovim godinama, uz malu pomoć mog nekadašnjeg nastavnika, s lakoćom uradio premet. Znam i to da sam, iako nikad nisam bio oličenje fizički dobro pripremljenog sportiste, u vojsci s lakoćom pretrčao 10 kilometara pod punom ratnom opremom. Danas sumnjam da većina sa 25 godina života to može i bez opreme.“
U našim nacionalnim selekcijama sve više je dece koja žive u dijaspori. Mnogi, međutim, na dobijaju poziv u pravo vreme i onda postaju reprezentativci drugih zemalja.
„Sve je to priča od sporta do sporta. Znam da je Marina pročešljala Ameriku i našla neku talentovanu decu. I nije jedina, drugi takođe tragaju. I ovde nam je potrebna strategija, sa tom decom u sastavu bićemo verovatno jači. Ali, to ne sme da bude stvar pojedinaca. Ona zemlja koja i na ovom polju radi ozbiljno imaće koristi.“
Dodaj Komentar