Visoko školstvo u Srbiji postoji već više od 180 godina. Knjaz Miloš je prve studente uselio u – bolnicu. Skoro da niko u Kragujevcu ne obraća pažnju na skromno obeležje i važnu tekovinu Miloševe vladavine .
I pored toga što se nalazi na prometnom mestu, i što kraj njega zbog blizine Politehničke škole i jednog od fabričkih ulaza svakodnevno prolazi na hiljade ljudi, retko ko obraća pažnju na skromno obeležje koje označava možda i najbitniju tekovinu Miloševe „evropske vladavine“.
„Na ovom prostoru nalazila se zgrada u kojoj je 1838. godine počeo sa radom Liceum Knjaževstva Serbie, prva visoka škola u Srbiji“, piše na ploči iznad koje je druga, sa stilizovanim pečatom te škole.
Otud „baš tu Licej“, odgovor je jasan. Miloš Obrenović nije voleo da čeka, već je u svojim odlukama bio konkretan i preduzimljiv. Zato je, kako piše ucentar.rs, visoku školu odmah smestio u prvu pogodnu zgradu koja je bila u blizini njegovog dvora, samo sa druge strane reke Lepenice. Objekat koji je bio varoška bolnica, preko noći je dobio drugu namenu, obrazovnu. I tu je, u „špitlju“, kako se bolnica tada nazivala, i započeto školovanje nove Srbije. Posle godinu dana, Licej je premešten u drugu zgradu, u „Gostinski“ ili „gospodar Jevremov konak“, koji se nalazio na mestu objekta poznatog kao „Hotel Dubrovnik“.
Da je, formalno nepismeni, ali zato mudri vladar, Miloš Obrenović igrao bitnu ulogu u napretku države, govori i to kako je začeto visoko školstvo. Na predlog svog ministra prosvete „da se dosadašnja gimnazija i vozvisi na stepen Liceuma“, Miloš 19. juna 1838. godine šalje pismo „popečitelju prosveštenija“. U pismu mu kaže da nabavi jednog profesora koji će da bude i i direktor Liceuma, kao i jednog inženjera.
Manjak profesora
Ministar se obratio za pomoć vojvođanskim Srbima, ali niko od njih nije hteo da dođe u Kragujevac. Zato su profesori gimnazije Atanasije Todorović i Petar Radovanović postavljeni za prve profespore Liceja. Prvi je bio i rektor, a nadzor je poveren Dimitriju Isailoviću. On je formirao prvu stručnu biblioteku, za koju su spiskovi najboljih knjiga napčinjeni u Beču.
Predmeti koji su se izučavali na Liceju su bili produžetak gimnazijskog obrazovanja,. Dva postavljena profesora su predavali bukvalno sve – opštu istoriju, matematiku, statistiku, nemački jezik i crtanje. Prva generacija „licejaca“ je brojala 16 učenika. Pošto nije bilo udžbenika, učili su iz beležaka koje su morali uredno da zapisuju na predavanjima.
Već druge godine Licej je upisalo 30 učenika, a šest profesora je predavalo osam predmeta.
Godin0e 1840. je otvoreno i „pravno odeljenje“, sa stručnim predmetima iz ove oblasti. To se smatra pretečom Pravnog fakulteta i prvom pravnom školom u Srbiji. U njega se stupalo nakon završetka Filozofskog odeljenja, a prvi profesori su bili Jovan Sterija Popović i Ignjat Stanimirović.
Tekst i foto ucentar.rs
Dodaj Komentar