Bilo ih je raznih boja – plavih, belih, žućkastih… Ali najpoznatiji je, ipak, crveni kiosk. I, naravno, uz crvenu boju, sledeća asocijacija na reč kiosk su – par viršli u zemički, sa senfom. A da li će ubuduće jedna od asocijacija na kiosk da bude i „Lego“? Ako se ostvari želja i ideja beogradskog arhitekte Nikole Opačića, ni to nije nemoguće.
Nikola je, naime, kreirao lego verziju čuvenog kioska.
Pokušaji i promašaji
Kiosk K67 kreirao je 1966. godine slovenački arhitekta i dizajner Saša Janez Mehtig (Mächtig), a patentiran je 1967. godine, po čemu je i dobio ime
A na pitanje kako je došao na tu ideju, Nikola za Mojranac.rs kaže da je želeo da napravi nešto što se vezuje za period Jugoslavije, a sa čim ima jaku ličnu vezu.
„Bilo je dosta pokušaja i promašaja, i kad sam krenuo na pravim kiosk odmah mi je bilo jasno da je to to, ne znam ni sam zašto“, kaže Nikola.
Trebalo mu je, kako kaže, par nedelja da ga napravi.
„Skoro sam našao neke fotografije prve varijante. Dobro je da nisam stao na prvom pokušaju! Proporcija mi je bila veoma bitna. Nije bilo teško jer sam odmah krenuo od veličine lego čikice. Ali da dobijem željene oblike sa delovima koje imam, to je već bio izazov“, dodaje Nikola Opačić.
S obzirom na to da mlađe generacije, a naroočito današnja deca, ne pamte ove kioske, pitanje za Nilkolu je i da li je ovo, zapravo, još jedan dokaz da „Lego“ nije samo za decu?
„Lego jeste samo za decu, ali svi smo mi deca zar ne? Ili bar želimo i treba da budemo. Da maštamo, da budemo slobodni, da se igramo, da nam proleti vreme, da se neko obraduje kad vidi šta smo napravili“, odgovara Nikola.
Pozitivne reakcije iz regiona
Pozitivne reakcije na projekat stižu iz cele bivše Jugoslavije. Nikola priznaje da to nije očekivao.
„Nekako sam naivno i možda neiformisano mislio da je ta ljubav prema kiosku samo moja. Ali užasno mi je drago što nije tako i mnogo me raduju reakcije“, dodaje on, a na pitanje da li se i danas igra „Legom“, odgovara da to, nažalost, ne čini onoliko često koliko bi voleo.
„Ali pre neki dan je moja ćerka Sava otpakovala i sklopila (dobro priznajem ja sam sklopio) svoj prvi Lego set“, hvali se Nikola.
Da bi ideja dospela da glavnih dizajnera Lego-a, koji bi potom odlučivali o njegovoj daljoj sudbini, neophodno je da ona na zvaničnom Lego sajtu dobila podršku najmanje 10000 ljudi.
Trenutno je ideju podržalo više od 2500 ljudi. Nikola, kako kaže, duboko veruje da da kiosk ima dobre šanse nakon što skupi 10.000 glasova.
„Biće doduše u okviru kolekcije ’Lego Ideas’. Ali nadam se da će veliki broj onihi koji imaju bar jedan ’Lego City’ rado dodati kiosk u svoj lego grad“, kaže Nikola.
Na kraju pitanje da li sprema još neki projekat sličan ovom, a koji bi imao utememeljenje na arhitekturi ovih prostora?
„Imam raznih ideja i planova. Ali trenutno radim samo na onim koji su vezani za lego kiosk“, kaže Nikola.
Da bi ideja dospela da glavnih dizajnera Lego-a, koji bi potom odlučivali o njegovoj daljoj sudbini, neophodno je da ona na zvaničnom Lego sajtu dobila podršku najmanje 10000 ljudi
Nikolin crveni „lego“ kiosk i radovi još 17 umetnika iz Evrope inspirisanih njime, biće izloženi u KC Kula, u Cetinjskoj 15 od 29. februara do 3. marta.
Kako je nastao K67
Kiosk K67 kreirao je 1966. godine slovenački arhitekta i dizajner Saša Janez Mehtig (Mächtig). Patentiran je 1967. godine, po čemu je i dobio ime.
Dizajn je zasnovan na modulima ojačanim polifiberom, koji se mogu koristiti kao pojedinačne jedinice ili se kombinovati u veće aglomeracije, uz mogućnost ugošćavanja mnoštva različitih funkcija.
K67 se pojavljivao u različitim kombinacijama boja, sa crvenom kao najčešćom. Otuda i popularni naziv „crveni kiosk“, dok je modularni dizajn jedinica omogućavao uklapanje na skoro svaku lokaciju.
Proizvodila ga je fabrika Imgrad iz Ljutomera u Sloveniji, koja je 1968. krenula sa serijskom proizvodnjom za tržište čitave SFRJ. Jedan primerak završio decenijama kasnije u muzeju MoMA u Njujorku.
Dodaj Komentar