Nema roditelja tinejdžera koji bar jednom dnevno ne izgovori ono čuveno: „Kada ćeš, više, da izađeš iz tog puberteta?“ Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ni ne očekuje da od deteta dobije odgovor, koji bi, eventualno, trebalo da objasni neke njegove postupke.
Ali, ako pitanje postavite naučnicima, oni smatraju da treba pomeriti donju i gornju granicu adolescencije, odnosno puberteta, koji bi trebalo da traje od desete do 24 godine.
Tako bar misli grupa australijskih profesora koja je svoj rad pod nazivom „Godine adolescencije“ objavila u jednom od najstarijih i najuglednijih medicinskih časopisa na svetu „Lanset“ (The Lancet).
Nekad se smatralo da je čovek odrastao kada napuni 19 godina, ali danas obrazovanje traje duže, a većina mladih duže živi sa roditeljima i ne zasniva rano bračnu zajednicu. Smatra se da pubertet započinje kada hipotalamus počne da ispušta hormone koji aktiviraju hipofizu i polne žlezde.
Nekada su ljudi u pubertet ulazili sa 14 godina, ali danas u razvijenim zemljama, zbog poboljšanja opšteg zdravlja i prehrane, ovaj karakteristični period u odrastanju započinje oko desete godine.
U Velikoj Britaniji djevojčice prvu menstruaciju dobijaju četiri godine ranije nego što je to bio slučaj pre 150 godina. Postoje i biološki argumenti zašto bi trebalo produžiti vreme adolescencije, navode naučni časopisi.
Ljudsko telo nastavlja da se razvija i nakon puberteta. Rad mozga poboljšava se tokom dvadesetih, a velikom broju ljudi umnjaci izrastu tek oko 25. godine.
U Engleskoj je, prema službenoj statistici, 2013. godine starost pri prvom stupanju u brak za muškarce iznosila 32,5 godina, a za žene 30,6 godina. To je gotovo osam godina više nego 1973. godine.
Politika bi trebalo da vodi računa o promenama u društvu i produži podršku mladima do 25. godine, smatraju naučnici.
Dodaj Komentar