Kada je pravo vreme da se dete uključi i upiše na neki sport, često je pitanje koje roditelji postavljaju. Nekadašnji odbojkaš, a sada trener i pedagog Vanja Grbić rekao je za N1 da ne postoji jasno definisana granica uzrasta kada dete može da počne da trenira i bavi se određenim sportom. Međutim, kako je naveo, prilikom odabira, najvažnije je da roditelji obrate pažnju na trenera, više nego na vrstu sporta.
Grbić navodi da deca do šest godina mogu da se bave bazičnim sportovima – atletika, gimanstika, plivanje.
“Od šeste do devete godine su uglavnom elementarne igre i poligoni za razvoj koordinacije, s obzirom na to da su u šestoj godini mozak i nervni sistem sazreli 60 odsto, a u 12 godini 90 odsto. Od devete godine postaje prvi period prijemčivosti razvoja loptaških sportova, dok se inicijacija javlja u 11 godini. To ne znači da neko ko nije počeo tada – da je zakasnio. Ono što je najvažnije u tom uzrastu je da se dete razvija u skladu sa svojim biološkim sposobnostima”, naglasio je Grbić za portal N1.
Prema njegovim rečima, bazični sportovi su odlični za razvoj celog tela. Timski sportovi daju „dodatnu notu za njihovu integraciju u društvu”.
Dodaje da i jedni i drugi sportovi imaju svoju semantičku ulogu u razvoj ličnosti. Zato što smo mi socijalna bića, ali i funkcionišemo sami za sebe.
“Što znači da deca prvo kroz individualni sport spoznaju svoje sposobnosti, svoja ograničenja, svoje strahove. Spoznaju kako i na koje načine mogu da se izbore sa sobom, sa partnerom i protivnikom. Ali opet mi funkcionišemo u okviru grupe”, rekao je Grbić.
Borilački sportovi
Od šeste do devete godine preporučuje, pre svega, borilačke sportove – džudo i karate.
“Zato što se u tom uzrastu deca vaspitavaju u smislu poštovanja protivnika i poštovanja trenera, Onda i što se tiče same motorike, distance i koordinacije. Zatim koriste i ruke i noge – suštinski rade na kompletnom razvoju sebe”, objasnio je jedan od najboljih srpskih odbojkaša svih vremena i član odbojkaške Kuće slavnih.
Na pitanje zašto je najbolje da se sa timskim sportovima krene kasnije, Grbić je naveo da je za loptaške sportove potrebno da se poseduje koordinacija.
“Mala deca su sporija, teže prepoznaju distancu i prostor. Što ne znači da oni ne mogu da treniraju. Mogu, ali onda moraju da se biraju rekviziti koji će im pomoći da te neke zadatke i igrice rešavaju bez većih problema. Ako se sport stimuliše kroz igru, onda dete može da počne da se bavim takvim sportovima i sa šest i sa pet godina. Ali opet ponavljam da je veoma važno da onaj ko radi sa decom ima percepciju njihovih uzrasta i sposobnosti. Kao i da cilj bude sveukupni razvoj deteta, a ne rezultat u sportu”, ocenio je Grbić.
Prema njegovim rečima, deca od devet do 11 godina uče da hvataju i bacaju loptu. Znači uče da je vode i da upravljaju rekvizitima.
“Ono na čemu ja insistiram je pun pokret i apsolutna i nedvosmislena sloboda greške. Deci treba dopuštati da greše i stimulisati ih da greše. Zato što oni kroz grešku pokazuju gde je problem i možete ih korigovati i pomoći im da budu uspešniji”, naveo je Grbić. On već godinama vodi svoj odbojkaški kamp za decu.
Od kojih trenera treba bežati
„Važnija je ličnost koja vaspitava vašu decu, više i od samog sporta“
Upitan da li je u redu da deca od četiri i pet godina treniraju fudbal, Grbić je rekao da nije:
“Mi nemamo trenere i pedagoge koji će sa decom raditi opšti dečiji razvoj. Oni će raditi sport i to je veliki problem. Ja sam zato namerno i precizirao da sa decom može da se radi aposlutno sve. Ukoliko trener ima percepciju njihovog uzrasta i njihovih sposobnosti”, istakao je.
Dodaje da je jako važno da se pomaže detetu da se igra, a ne da ima traumu neuspeha.
“Ukoliko dete oseti da može da greši, a da vi nećete da ga kritikujete već da ćete mu biti podrška, vi mu dajete jednu ozbiljnu injekciju samopouzdanja. Ona će mu biti potrebna ne samo za uspešnost u sportu, već ono što je mnogo važnije – za život. Sport nije važan samo za sebe. Sport je igračka kojim se postiže cilj, a cilj je sazrevanje i odrastanje ličnosti”, objasnio je Grbić.
On je posavetovao sve roditelje da je prilikom izbora sporta za dete najvažnije da ne biraju trenera koji priča o uspešnosti i medaljama, navodeći da – “od njega treba bežati”.
“Prepoznati trenera koji će raditi sa vašim detetom je prepoznati pedagoga koji je praktično detetu roditelj kroz sport. Jer od 12. do 16. godine prioritet uzora preuzima trener u odnosu na roditelja. Važnija je ličnost koja će vaspitati vaše dete, čak je važnije i od samog sporta”, zaključio je Grbić.
Dodaj Komentar