Broj bodova neophodan za upis u srednje škole pao je za dva do 10 poena u odnosu na prethodnu godinu. U ekstremnim slučajevima broj bodova pao je i za 15 – 20 bodova.
Sve to pokazuju prvi rezultati upisa u srednje škole. Rezultati, naravno, variraju u odnosu na škole i gradove. Pad je naročito vidljiv na društvenim smerovima, mada ima i primera na prirodnim smerovima.
Manji broj bodova za gimnazije
Tako je, na primer, za upis na prirodno – matematički smer Trinaeste beogradske gimnazije, bilo dovoljno 58,97 bodova. To je čak 34 boda manje nego što je bilo potrebno prošle godine. Ijoš je ostalo slobodnih mesta.
Istovremeno, to je manje nego što je, na primer, bilo potrebno za upis na smer ugostiteljskog tehničara u Srednjoj turističkoj školi.
Od maksimalnih 100 poena, učenici su na osnovu uspeha iz osnovne škole mogli da dobiju do 60 bodova. Još 40 su mogli da osvoje na maloj maturi. Ranijih godina, najviše 70 bodova dobijali su na osnovu uspeha iz osnovne škole, a 30 na maturi.
Sistem bodovanja uticao na upis
Novi sistem bodovanja uticao je na drugačije rezultate upisa. Broj bodova potrebnih malim maturantima za upis čak i u elitne gimnazije ove godine bio je dosta manji nego prethodne, pa su šansu da upišu popularne škole dobili i oni koji su imali slabiji uspeh u osnovnoj školi, ali su dobro uradili testove male mature.
Za društveno-jezički smer Druge kragujevačke gimnazije ove godine za upis bilo potrebno 15 bodova manje u odnosu na 2017. godinu. Subotičku gimnaziju „Svetozar Marković“ maturanti su mogli da upišu sa čak 23 poena manje.
Nešto manje razlike zabeležene su u prestoničkim veoma traženim školama poput Treće i Četrnaeste gimnazije, koje su ranije bile nedostupne i vukovcima.
Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije Marija Miletić smatra da je novi sistem bodovanja pravedniji, te da su hrabriji kandidati uspevali da upišu školu koju žele.
– Važno je da test protekne što regularnije. Da deca, shodno svojim interesovanjima, apliciraju u škole koje žele. Promenom sistema bodovanja stvorena je pometnja u popunjavanju lista želja. Roditelji i deca su se obično pridržavali informatora i poredili konkurse od prošle godine, te im je bilo teško da isprojektuju pravu situaciju – objašnjava Miletićeva za „Blic“.
Lošije urađeni testovi
Drugi razlog je, kako tvrdi direktorka, rezultat testa na maloj maturi.
– Testovi su lošije urađeni, što je napravilo razliku među decom. Ali, to je ispravno jer je i poenta da učenici pokažu svoje znanje na testu – kaže ona.
Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih, izjavio je ranije da su na maloj maturi ostvareni “vrhunski rezultati”.
Retke su škole u kojima je ove godine za „prelazak crte“ bilo potrebno više bodova nego lane. Takav je slučaj recimo bio za smer kuvara u Ugostiteljskoj školi u Beogradu.
Prag upisa snižen je i u školama koje imaju poseban sistem upisa, kao što su Sportska ili Matematička gimnazija. Za Sportsku je ove godine bilo potrebno šest bodova manje, a za Matematičku, koja ima specifičan sistem bodovanja, umesto prošlogodišnjih 274,50 poena bilo je potrebno 257,30.
Drugi upisni krug
Konačni raspored kandidata u drugom upisnom krugu objavljuje se u matičnim osnovnim školama 11. jula do 20.00 sati.
Upis kandidata u drugom krugu obaviće se 12. jula od 8.00 do 15.00 časova. Tada će se popunjavati preostala slobodna mesta u svim srednjim školama.
Moguć je prelazak iz jedne u drugu školu, samo ako u tim školama u koje žele da pređu ima mesta i na direktorima je popunjavanje slobodnih mesta.
Dodaj Komentar