Udžbenici bi, prema nekim procenama, u Srbiji mogli da budu jeftiniji za trećinu. Jeftiniji udžbenici su nešto što je proletos najavljivao i ministar prosvete Mladen Šarčević. On je, doduše, spominjao cenu nižu za oko 15. odsto, već od septembra. Od svega toga, ipak, nije bilo ništa.
Roditelji dvoje školske dece koji u Srbiji rade za minimalac trebalo bi za udžbenike da izdvoje u najboljem slučaju petinu primanja. U najgorem, slučaju, kako piše Danas, i više od polovine svojih ukupnih primanja.
Prosečna neto zarada u Srbiji u junu ove godine bila je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 49.226 dinara. Pitanje je, dakle, koliko onima koji primaju prosečnu zaradu ostane za knjige kada podmire osnovne potrebe za život. I to samo one koje je država formirajući minimalnu potrošačku korpu od 36.000 dinara ubacila na spisak.
Možda dovoljno za jedan komplet udžbenika, koji u zavisnosti od razreda koštaju između 5.000 i 15.000 dinara. U Srbiji je, međutim, i 350.000 onih koji radi za manje od 25.000 dinara.
Šta kažu ekonomisti
Ekonomska struka se nije previše bavila finansijskom opravdanošću cene udžbenika. Međutim, i bez toga, smatraju ekonomisti, svakako postoje opcije u kojima bi bili i jeftiniji udžbenici.
Ekonomista Danijel Cvetićanin kaže za Danas da država može da deli udžbenike i besplatno. To, ipakprema njegovim rečima, sebi ne može da dozvoli. Iako se, kako kaže, nije bavio politikom udžbenika, možda postoji način da država cenu smanji nekom racionalizacijom.
– Konkurencija smanjuje cenu. S druge strane sa povećanjem konkurencije dolazi do rasta troškova štampanja – ističe Cvetićanin.
Jeftiniji udžbenici – istorija najava
Sve prosvetne vlasti u poslednjih petnaestak godina zalagale su se za jeftinije udžbenike i lakšu školsku torbu. Mere koje su preduzimali uglavnom nisu urodile plodom. Bez epiloga ostao pokušaj države da odredi maksimalnu maloprodajnu cenu udžbenika. Isto se desilo i sa pokušajem da se ograniči obim školskih knjiga.
Broj obaveznih jedinica u udžbeničkom kompletu za osnovnu školu donekle je smanjen. Učitelji i neki nastavnic, ipak se ne odriču radnih svezaka. A pitanje je koliko se one koriste u starijim razredima osmoletke.
– Mi smo se kao udruženje roditelja zalagali da se izbace radne sveske iz udžbeničkog kompleta. Da nastavnici ne traže ono što nije potrebno. Nedopustivo je da po predmetu ima četiri-pet knjiga, a da se koristi jedna ili nijedna. Ako udžbenici prate plan i program i ako prolaze kroz identičnu proceduru odobravanja, zašto roditelji ne mogu da izaberu knjige koje su jeftinije ili za koje smatramo da su nam dostupne – pita Gordana Plemić, predsednica Udruženja „Roditelj“.
Izbaciti posrednike
Ona napominje da država mora da obezbedi da se ista izdanja koriste nekoliko godina, kako bi đaci mogli da koriste i polovne udžbenike.
Ona tvrdi da bi postojeći kompleti bili bar za 30 odsto jeftiniji. Uslov za to je da se iz procedure nabavke izbace posrednici i da se smanji broj knjiga.
I ministar Šarčević je najavljivao da će biti jeftiniji udžbenici kada se budu nabavljali preko đačkih zadruga. To rešenje dosad nije dalo ozbiljne rezultate. Pravilnik o radu zadruga donet je nakon što je u školama počela prodaja udžbenika u pretplati. Istovrmeno, formiranje zadruga koje bi se bavile ovim poslom je mogućnost, a ne obaveza škola.
Koliko vredi tržište udžbenika
Izdavači udžbenika cene opravdavaju velikim troškovima. Tvrde i da ovo nije industrija koja donosi veliki prihod.
Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće Klet demantuje da je tržište udžbenika vredno 100 miliona evra.
– U Srbiji imate 15 do 17 izdavača, a ne više od 80 kako se govori. Ako saberete ukupne godišnje prihode, dobićete sumu od 27 do 30 miliona evra. Tih 100 miliona o kojima se govori dobili bismo kada bi svi učenici kupovali nove udžbenike. Međutim, 70 odsto đaka u Srbiji koristi polovne knjige. Neki se snalaze na drugačiji način, uključujući i nedozvoljeno kopiranje – ističe Knežević Orlić za Danas.
U poslednje dve godine, kaže, nije bilo drastičnih povećanja cena udžbenika. Najnovija izdanja za prvi i peti razred prate postojeće cene. Ukazuje da su udžbenici u Srbiji duplo jeftiniji nego u Hrvatskoj, a čak tri puta nego u Sloveniji, dok je u BiH situacija slična kao u našoj zemlji.
– Nijedna od ovih država ne proizvodi papir. Svi ga kupujemo na istom mestu. Troškovi štampe su takođe slični. Ali nije reč samo o papiru i štampi. U izradi udžbenika je angažovano na hiljade autora recenzenata, ilustratora… Udžbenik je plod intelektualnog rada velike grupe ljudi i to ima svoju cenu. Ne može svako da piše udžbenik, a taj rad mora da se plati – odgovara Knežević Orlić na pitanje zašto su udžbenici skupi.
Na komentar da izdavači ipak „debelo“ prihoduju od ovog posla, ona poručuje:
– Tržište je otvoreno. Svako ko želi da se bavi ovim poslom može da osnuje izdavačku kuću i da prodaje udžbenike. To je težak i niskoprofitan posao. Profit je u drugim industrijama, nikako u izdavaštvu – ističe Knežević Orlić.
Otvoreno tržište…
Komentarišući tvrdnje da izdavači udžbenika imaju sigurno tržište, ona kaže da ga po toj logici imaju i prodavci hleba, mleka, cigareta, piva… Svako veštačko smanjenje cena dovelo bi do nestašice i pada kvaliteta. Ona navodi primer Grčke, u kojoj udžbenike štampa država, a niko ih ne koristi.
– Jedan privatan čas košta 1.500 dinara, a udžbenik koji se koristi cele školske godine u proseku 600 dinara. Paklica cigareta staje koliko i neke radne sveske. Svi koji kritikuju treba da naprave uporednu analizu i sagledaju realno stanje. Kompleti za niže razrede koštaju između pet i šest hiljada dinara. Za starije razrede su skuplji, jer umesto pet, imate petnaestak predmeta, pa je logično i da više koštaju – smatra Knežević Orlić.
Ona veruje da će ovaj problem biti rešen uvođenjem digitalnih udžbenika. Napominje, ipak, da i njihova izrada dosta košta. Procenjuje da nije realno da će država moći da plati licence za sve učenike. Ona ukazuje da bar neće biti troškova skladištenja i transfera.
Besplatne knjige
Gordana Knežević Orlić ukazuje da država poslednje dve godine obezbeđuje školske knjige za materijalno ugrožene i višečlane porodice. Međutim, Gordana Plemić ističe da pravo na besplatne knjige imaju samo porodice sa troje i više dece, ako su sva u sistemu školstva.
– Ako država govori o podsticanju nataliteta, zašto ne daje besplatne knjige svim porodicama sa troje dece? Ne mora da znači da su se sva deca iz takvih porodica zaposlila i rade. Kada ovakvih ograničenja ne bi bilo, mnogo veći broj dece bi mogao da dobije besplatne knjige – navodi Plemić.
Dodaj Komentar