Litvanija i Letonija jedine su evropske zemlje koje su zabranile prodaju energetskih pića deci, uprkos upozorenju Evropske agencije za bezbednost hrane da 68 odsto adolescenata između 10 i 18 godina konzumira energetske napitke, kao i 18 odsto dece mlađe od 10 godina.
Ove zabrane uvedene su još 2014, odnosno 2016. godine, a najbliža tome da uvede restrikcije u prodaji energetskih napitaka trenutno je Velika Britanija.
Tako mali broj zemalja koje su se odlučile na ovaj korak je prilično iznenađujući, ako se zna da je većina evropskih zemalja podržala inicijativu da se ograniči prodaja ovih pića deci, jer loše utiču na njihovo zdravlje.
Biljana Borozan, hrvatska evroparlamentarka koja se u EU bori za prava potrošača, krivca vidi u „proizvođačkom lobiju“ koji, kako je objasnila, ne sedi skrštenih ruku.
Jedna od zemalja koja j epodržala inicijativu, ali istovrmeno nije i sprovela zabranu prodaje je, upravo Hrvatska. Tamošnje Ministarstvo zdravlja, naime, smatra da trenutno ne postoji dovoljno konkretnih podataka na osnovu kojih bi bila uvedena takva mera, kao i da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja, te da u okviru propisa o hrani ne postoji mogućnost da se ograniči prodaja energetskih pića.
Biljana Borozan iznela je, međutim, konkretne i alarmantne podatke: 86 odsto hrvatskih šesnaestogodišnjaka konzumira energetska pića, čak 47 odsto njih energetska pića meša sa alkoholom.
Ona, takođe, apeluje da je, osim zabrane, potrebna i edukacija dece i roditelje, kao i da treba preispitati i neke marketinške akcije proizvođača.
Kako sada stvari stoje, od zabrane neće biti ništa ni u Srbiji. Iz Ministarstva zdravlja Srbije su, naime, na pitanje „Politike” šta misle o svetskoj inicijativi da se konzumiranje energetskih napitaka zabrani za mlađe od 16 godina, odgovorili su da „prepoznaju uticaj životnih stilova na nastanak mnogih oboljenja, ali da osetljiva populacija dece i omladine vrlo često negativno reaguje na zabrane“.
– Studije pokazuju da dobra informisanost kod dece kao i roditelja o važnosti zdrave i dobro balansirane ishrane, umerenost i znanje o energetskoj vrednosti hrane, daju najbolje rezultate – kažu u ministarstvu dodajući da će pratiti istraživanja u zemlji i svetu, uz uvažavanje mišljenja struke.
Sa druge strane, Kanada razmatra mogućnost zabrane prodaje ovih proizvoda mlađima od 18 godina, a „okidač“ je bila smrt četrnaestogodišnjakinje iz Kvebeka, koja je umrla nakon što je popila dve limenke napitka koji je sadržao i 11 odsto alkohola. Njeno telo nađeno je 2. marta u poteku iza škole kokju je pohađala.
Ministarka zdravlja Kanade Žinet Petipa Tejlor je izjavila da je zabrinjava sve veća dostupnost i privlačnost pojedinačnih pakovanja konzervi visokozaslađenih alkoholnih pića, kao i činjenica da sve više mladih završava u bolnicama posle konzumiranja ovih proizvoda. U Kanadi se predviđa i ograničavanje veličine tih proizvoda i sadržaja alkohola u njima.
Sličan slučaj zabeležen je i pre šest godina, kada je, takođe četrnaestogodišnjakinja, preminula u Merilendu (SAD), nako što je popila dve limenke energetskog napitka.
Energetski napici sadrže jake stimulanse, najviše kofein, koji u kratkom roku podiže nivo budnosti, pažnje i izaziva pobuđenost.
Međutim, kroz duže vreme, kada dejstvo napitaka popusti, mogu izazvati osećaj umora i iscrpljenosti.
Istraživanje sprovedeno u Kanadi na oko 2.000 osoba u dobi između 12 i 14 godina utvrdilo je da je oko 74 odsto njih konzumiralo energetske napitke.
Više od 55 odsto konzumenata potvrdilo je da je imalo najmanje jednu nuspojavu.
Čak 25 odsto ljubitelja energetskih napitaka imalo je povećan broj otkucaja srca, 24 odsto probleme sa spavanjem, 18 odsto glavobolje, pet odsto mučnine i povraćanje, a 3,6 odsto bolove u grudima.
ČINJENICE
- 27 grama šećera i 80 miligrama kofeina sadrži prosečna limenka energetskog napitka od 250 ml, što je kao velika šoljica kafe sa četiri kašičice šećera
- 2,1 litar mesečno je prosečna potrošnja kod adolescenata
- Svaki peti pije više od sedam litara u toku jednog meseca
*podaci Svetske zdravstvene organizacije
Dodaj Komentar